Румунија тражи излаз из кризе

Делегација Међународног монетарног фонда са властима у Букурешту договориле су мере које Румунија треба да предузме како би се побољшало економско стање у земљи.

Стручњаци ММФ-а траже да се смање издвајања за плате у јавном сектору, али поричу да су тражили отпуштање 150.000 запослених.

Сагледавши стање румунске економије, прогнозирају да ће се она, ове године, смањити бар осам одсто.

"У марту смо прогнозирали пад бруто домаћег производа од 4,1 одсто, али верујемо да ће бити између осам и осам и по одсто. Не желимо да погоршамо економску ситуацију пооштравањем фискалне политике", рекао је шеф делегације ММФ-а Џефри Френкс.

Две седмице, стручњаци ММФ-а проверавали су колико су власти у Букурешту одмакле у испуњавању услова да би позајмљени новац наставио да капље.

ММФ је Румунији одобрио 20 милијарди евра, прва транша од пет милијарди повучена је у мају, а о другој се одлучује у септембру.

Аналитичари оцењују да би њено ускраћивање имало катастрофалне последице по румунску економију.

Стручњаци из Вашингтона препоручују да се издвајања за плате у јавном сектору, који запошљава трећину радне снаге, смање на шест одсто бруто домаћег производа у наредних три до пет година.

Први су смањење и кашњење плате осетили полицајци, па се неколико стотина њих бунило у Букурешту и другим градовима. ММФ прихвата да мањак у буџету буде већи него што су предвидели у марту. Удвостручио је прогнозу негативног економског раста.

Румунима није јасно како економија није одолела кризи, а сви показатељи су толико лоши.

Донедавно је Румунија од свих земаља Европске уније најбрже напредовала - у првој половини прошле године, стопа раста била је девет одсто, а странци су улагали милијарде евра. Одговор је, међутим, да се у исто време земља много задужила.

То је главни разлог и што је национална валута леј, изгубила вредност. Због пада производње, само у Букурешту се очекују да се, од 120.000 предузећа, ове године угаси чак 50.000.