Подршка енергетским пројектима

Протекла седмица у Бриселу била је у знаку енергетске ефикасности и обновљивих извора енергије. Први пут, традиционалној Европској недељи одрживе енергије, на један дан придружила се и Србија, презентујући своје енергетске могућности.

Tријумфовала је и група београдских студената, освојивши прву награду за изум Соларни пуњач за мобилне телефоне.

Град Обреновац сигурно неће бити једино место које има јавни Соларни пуњач за мобилне телефоне.

Студенти који су га пројектовали већ имају понуде да га инсталирају у другим градовима и у земљи и иностранству.

Иначе, Европска комисија је у последњем извештају потврдила напредак у развоју читавог српског енергетског сектора, али и оценила да има још доста посла посебно у услаглашавању законодавства са европским стадардима. Србија може, кажу, рачунати и на финансијску помоћ.

Хозе Гомез из Делегације Европске уније у Србији рекао је да су међународне финасиские институције спремне да дају средства која ће подржати енергетске пројекте у Србији.

"Морамо имати партнере у ресорним министарствима и предузећима који ће предложити добре енергетске пројекте који ће користити свим грађанима у Србији", рекао је Гомез.

Улагања у српску енергетику

У протеклих пет година Европска унија уложила је у српску енегетику 550 милиона евра.

Друштво термичара подсећа да су енергетски ресурси земље ограничени јер се заснивају на угљу. Потребно је, истичу, убрзати инвестиратције у обновљиве изворе. Велики потенцијал је у малим хидроелектранама, биомаси, пелету.

Председник Удружења термичара Србије Милан Радовановић каже да је 30 одсто Србије покривено шумама, отпад од дрвета пропада а може се искористити.

Према његовим речима, слична је ситуација и са рециклажом, јер отпад се данас сматра обновљивим извором.

Истовремено мора се повећати енергетска ефикасност и у домаћинствима и у индустрији како би се енергија штедела.

Примера ради, уштеда само један одсто на 25 милона тона лигнита који сагоре термоелектрне, значи 250.000 тона мање угља и 50.000 тона мање пепела.

Зато је неопходна обнова застарелих енергетских објеката, стамбених и пословних зграда. У домаћим предузећима машиноградње тврде да могу да изнесу тај посао.

Директор "Енергопројекта" Младен Симовић рекао је да у Србији имамо довољно знања, искуства и могућности да можемо и да смо већ спремни да испунимо највише стандарде које Европска унија и Електропривреда постављају пред српску привреду.

"Ми смо већ данас спремни за ревитализацију постојећих капацитета али и за градњу нових који су потребни Србији", рекао је Симовић.

У Европској унији најављују да ће до 2020. године уложити око милијарду евра у модернизацију застарелих енергетских постројења.