Привредници за смањење ПДВ-а

Истраживања Привредне коморе Србије показују да су привредници незадовољни досадашњим ефектима Владиних мера за излазак из кризе. Комора сматра да треба смањити јавну потрошњу, ПДВ и порез на плате.

Из Привредне коморе Србије поручују да ће, када се министри врате са годишњих одмора, Влади представити свој пакет антикризних мера.

Министарство финансија не жели да се оглашава тим поводом, а гувернер Радован Јелашић сматра да би, због великог мањка у буџету, ПДВ требало повећати.

Према подацима Привредне коморе Србије, број блокираних фирми порастао је од октобра за 15 одсто. Сада их је 61.285. На рачунима је блокирано око 260 милијарди динара.

"Наш захтев је да се смањи јавна потрошња која је 20 одсто већа од оног што се производи и да се о томе не прича само декларативно, него да се на томе ради врло јасно и конкретно", рекао је председник Привредне коморе Србије Милош Бугарин.

Предлог антикризних мера Привредне коморе Србије подразумева смањење ПДВ-а за један до један и по одсто, пореза на плате са 63 на 50 одсто, пореза на добит са десет на осам одсто. Смањила би се и јавна потрошња, бирократски апарат и сива економија.

"Предлозима ПКС треба да се омогући пословање привреде и смањење ризика везаних за смањење броја запослених. Влада би требало да размишља како да олакша пословање домаћим фирмама и да доведе нове фирме. Међутим, проблеми у буџету су толико велики, да простора готово уопште нема", истакао је економиста Мирослав Здравковић.

Већи ПДВ и порез на плате

Привреднике највише брину спекулације о томе да ће се повећати ПДВ и порез на плате.

Небојша Атанацковић из Уније послодаваца Србије истакао је да је заједнички став Уније послодаваца Србије и синдиката да не би требало ићи на повећање ПДВ-а и да би чак смањивањем тих параметара могло да дође до обилнијег пуњења буџета, пошто би тада буџетски захтев био неупоредиво већи него што би то било у супротном случају.

Привредници предлажу да се ПДВ плаћа у време наплате, а не у време фактурисања. Траже и кредите за трајна обртна средства, са роком отплате од три године и почеком од шест месеци.

Такође, предлажу и да држава одобри гаранције за кредите предузећима којима дугује, као и компензацију обавеза за порезе и доприносе, потраживањем од државе.

У Црној Гори и Босни и Херцеговини, порез на додатну вредност је 17 одсто, у Македонији и Србији 18 одсто, Албанији 20 одсто, а у Хрватској 23 одсто.