Проблеми са извозом брашна

Одлука Владе Србије о тромесечној забрани извоза брашна највише погађа највеће и најсавременије млинове, који 40 одсто укупне производње продају страним купцима, најчешће у земљама у окружењу.

У "Жито-Војводини" наводе да извоз не угрожава производњу хлеба и пецива, јер је само 15 одсто брашна намењено страним купцима. Из тог новосадског предузећа, међутим, упозоравају да ће обуставу извоза брашна на страна тржишта највише искористити мађарски и хрватски произвођачи брашна и тестенина.

Иако ће уредба, како је одлучено у Влади, бити на снази три месеца за многе млинове у пракси ће трајати дуже, јер ће се тешко вратити на тржиште. Тако је пре неколико година изгубљено и тржиште Словеније.

"Количина пшенице намењена мељави, да би се добило брашно које се извози, је превише скромна да би се количински угрозио укупни биланс", каже Сима Матић из "Жито-Војводине".

Млинови годишње произведу око 960 хиљада тона брашна, а на страно тржиште пласирају само 150 хиљада тона. Од извоза брашна, државна каса прошле године била је богатија за 45 милиона евра.

"Уколико забрана извоза брашна остане и даље, то само значи да ће одређен број млинова морати да затвори своја врата, јер немају за кога да производе пошто је брашно намењено иностраном тржишту", наводи Вукосав Саковић из "Жита Србије" у Београду.

"Спремни смо да се ове недеље састанемо са представницима млинске индустрије да пронађемо решење које ће испоштовати интересе наше индустрије, али под условом се не доведе у питање снабдевеност домаћег тржишта брашном, односно, домаћег становништва хлебом", истиче помоћник министра пољопривреде Милош Миловановић.

Лицитирање око цене хлеба траје недељама. Милан Простран из Привредне коморе Србије наводи да је највероватнија цена између 50 и 60 динара, за векну од 600 грама од бршана "тип 500".

Држави за јесен остаје да помогне земљорадницима да се, уместо 480 хиљада хектара, под пшеницом засеје бар стотину хиљада хектара више.