"Јужни ток" по плану

Челници руског "Гаспрома" и предузећа "Јужни ток" представили су, у београдском хотелу "Хајат", пројекат међународног гасовода и поручили да ће он бити реализован, јер је то у интересу Русије и Европске уније.

Гасовод "Јужни ток" биће завршен до децембра 2015. године, када се очекује да потеку прве количине гаса тим магистралним гасоводом. Изградња гасовода почеће до 2013. године, саопштили су руководиоци "Гаспрома" и предузећа "Јужни ток".

Генерални директор "Јужног тока" Марсел Крамер рекао је да ће општа студија изводљивости за "Јужни ток" бити завршена до августа и да ће се тада знати тачна траса тог магистралног гасовода.

До 2012. године, биће завршене све пројектне радње, рекао је Крамер и најавио да ће се изградња тог гасовода одвијати паралелно у свим земљама кроз које "Јужни ток" пролази.

Србија ће, према његовим речима, у децембру 2015. године добијати 15 милијарди кубика гаса, а до 2020. ће се те количине повећавати.

Крамер је подсетио да је Србија прва изградила студију изводљивости за део гасовода који пролази кроз Србију и да је већ формирано заједничко предузеће за "Јужни ток".

Гасовод ће у Србију улазити код Зајечара, а постоје две варијанте за његов излазак у Мађарску, што ће зависити од коначне трасе гасовода.

Препреке на траси гасовода

Крамер је рекао да постоје две велике препреке на траси гасовода кроз Србију, а то су реке Дунав и Тиса, додајући да је при одређивању трасе вођено рачуна о локалним специфичностима земаља кроз које пролази гасовод.

Говорећи о проблемима који су се тичу договора са Турском за трасу гасовода "Јужни ток", генерални директор "Јужног тока" је рекао да Турска не одбија пролазак гасовода кроз њене територијалне воде Црног мора, истакавши да је та земља само затражила додатне документе које ће руководство "Јужног тока" и доставити.

Према његовим речима, са Турском постоји прелиминарни договор и та земља ће дозволити рад, али постоје неке законске иницијативе у вези са издавањем дозвола, што ће бити решено.

Крамер је оценио да гасовод "Јужни ток" и "Набуко" нису конкурентски пројекти, истакавши да, уколико тај пројекат буде успео да се потпуно развије, свакако, треба да буде реализован.

Крамер је искључио могућност спајања "Набука" и "Јужног тока", јер би, како је рекао, морало да се усагласи пуно страна - учесница у та два пројекта.

Потражња диктира испоруку гаса

Директор Сектора за управљање пројектима у "Гаспрому" Леонид Чугунов поновио је да ће гасовод бити пуштен у рад до краја 2015. године, а да ће до 2019. године бити повећаване количине гаса до 60 милијарди кубика, што ће зависити од потражње.

Чугунов је истакао значај проласка тог гасовода кроз Србију, с обзиром на то да наша земља може постати регионално чвориште на траси "Јужног тока".

Планови за гасовод "Јужни ток" званично су објављени 23. јула 2007. године, када су директори италијанске енергетске компаније "Ени" Паоло Скарони и потпредседник "Гаспрома" Александар Медведев потписали у Риму меморандум о изградњи "Јужног тока".

Руски "Гаспром" и италијански "Ени" су новембра 2007. године у Москви потписали споразум о студији изводљивости, односно споразум о оснивању заједничке компаније.

Споразум о сарадњи Србије и Русије којим је дефинисана изградња дела гасовода "Јужни ток" кроз Србију потписали су, 24. децембра 2008, у Москви, председник Управног одбора "Гаспрома" Алексеј Милер и генерални директор "Србијагаса" Душан Бајтовић.

Осим тог документа, у склопу српско-руског енергетског аранжмана, продато је и 51 одсто акција Нафтне индустрије Србије за 400 милиона евра руском "Гаспромњефту", а потписан је и документ о изградњи подземног складишта гаса "Банатски Двор".

Уговор о оснивању заједничког српско-руског предузећа за изградњу гасовода "Јужни ток" кроз Србију потписан је 17. новембра 2009. године и то је било прво предузеће које је "Гаспром" основао са неком од земаља учесница пројекта "Јужни ток".

Приходи од транзитних такси

Капацитет гасовода "Јужни ток" кроз Србију износиће од 36 до 41 милијарду метара кубних гаса годишње и то ће, према речима генералног директора "Србијагаса", омогућити Србији годишњи приход од транзитних такси у износу од око пола милијарде евра.

Дужина трасе гасовода кроз Србију, за коју је већ урађена студија изводљивости, биће око 450 километара, а изградња деонице тог гасовода кроз нашу земљу процењена је на око 1,3 милијарде евра. Планиран је улаз тог гасовода у Србију код Зајечара, а излаз код Суботице.

"Јужни ток" је гасовод за транспорт руског природног гаса од руске луке Новоросијск, по дну Црног мора, до бугарске луке Варна, преко Балканског полуострва, Србије, Мађарске, до Аустрије и преко Грчке до Италије.

Целокупан капацитет гасовода износиће 63 милијарде кубних метара гаса годишње, а последња процењена вредност "Јужног тока" је 24 милијарде евра.