Кромпир за европско тржиште

У тренутку када је кромпир најскупљи на домаћем тржишту, најављено је да би Србија могла да добије дозволу за извоз тог поврћа у земље ЕУ. То не би требало да забрине потрошаче, јер кромпира, кажу стручњаци, у Србији има довољно и за наше потребе и за извоз.

Да би добила дозволу за извоз, Србија треба да убеди Брисел да је кромпир који се овде производи здрав.

Извештај о исправности семенског и меркантилног кромпира, кажу надлежни, требало би да буде завршен током априла, након чега ће бити прослеђен Европској комисији.

"Кромпир не сме у себи да садржи никакве штетне карантинске болести. Те болести нису опасне по здравље људи. То су болести које могу бити пренете на други кромпир и самим тим да умање род, скрате рок трајања, да тај кромпир брже трули, да не може толико да се чува", објашњава Душан Пајкић из Генералног инспектората Министарства пољопривреде и трговине.

Када ће се знати да ли ћемо и колико уопште кромпира моћи да извозимо, још се не зна. У Инспекторату кажу да би, ако будемо имали среће, то питање могло да се нађе пред Европском комисијом пре летње паузе или на јесен.

Уколико добијемо дозволу, кромпир бисмо најпре могли да извозимо у Румунију и Бугарску, јер су га те државе куповале пре уласка у Унију.

Вест о извозу не треба да уплаши потрошаче.

"Негде око 880.000 тона је производња, за хуману исхрану, која је 36 килограма по глави становника и за индустријску производњу је потребно око 400.000 тона", истиче Војислав Станковић из Привредне коморе Србије.

Станковић додаје да је из Србије извезено само 8.700 тона кромпира и да је код произвођача остала половина производње.

Конкурентност и квалитет

Да бисмо заиста извозили, потребно је да будемо конкурентнији, и по квалитету и по цени, кажу стручњаци. То значи већа улагања, али и већу зараду, јер би и приноси требало да буду бар двоструко већи.

Зоран Броћић са Пољопривредног факултета у Београду каже да произвођач треба да уведе комплетну нову технологију да би постигао квалитет.

"Од квалитетног семена, адекватног ђубрења, примене система за наводњавање, примена таквих машина које формирају банак, тако да имамо лепу кртолу да буде прихватљива и оком и квалитетом, и за наше и за европске купце", каже Броћић.

Мотив Унији да дозволи увоз могао би да буде и то што су Чешка, Пољска, Словачка биле погођене поплавама.

Ипак, треба знати да на то тржиште не можемо да извозимо по било којој цени. Она са којом бисмо могли да будемо конкурентни, кажу стручњаци, сада је до 15 евроценти за килограм кромпира.