Регистрацијом до кредита

Пољопривредницима остало још 20 дана за регистрацију газдинстава. Само тако моћи ће да користе новац из аграрног буџета. Стручњаци упозоравају да joш увек мало земљорадника користи регресе и друге олакшице за повећање производње хране на својим поседима.

Упркос новчаној помоћи коју добијају регистрована газдинства, њихов број се из године у годину смањује. Имућнији пољопривредници који су регистровали домаћинство лакше долазе до бесповратних средстава.

Они сиромашнији, којих је и највише, једва и да могу да региструју газдинство, јер им је за социјално, пензијско и инвалидско осигурање годишње потребно око 70.000 динара.

"Немам никакву будућност и немам могућност да региструјем домаћинство", каже Душко Петровић из Великог Извора, код Зајечара.

Тек свако шесто газдинство је регистровано и може да користи регрес за унапређење сточарства.

Перица Петковић из Великог Извора каже да је прошле године добио новчану помоћ од 12.000 динара по крави.

"Имао сам новац и за бикове. Сада су то укинули. Не знам да ли ћу добити новац за краве ове године, али прича се да ће бити", каже Перица Петковић.

Ове године, свако регистровано газдинство које се бави већом производњом млека, фарме и комбинати добиће двоструко више пара него лане - 25.000 динара по крави.

На пример, домаћинство које обрађује 15 хектара земље и има 15 крава добиће ове године из аграрног буџета 210.000 динара за ратарску производњу, 375.000 за краве и 450.000 динара за премије за млеко.

"Новац који даје држава пољопривредним газдинствима је изузетан и у великој мери помаже сваком пољопривредном произвођачу", каже Милан Стегић, помоћник министра пољопривреде.

У аграрном буџету има 25 милијарди динара, што је само 3,2 одсто републичког буџета. То је недовољно, тврде стручњаци, да се значајније помогне сељацима, јер је ван државне подршке свако друго домаћинство.

"Под хитно би требало што пре обезбедити финансијске услове за повећање броја газдинстава која користе субвенције, како би барем мало побољшали конкурентност, имајући у виду да смо изузетно неконкурентни у односу на европске фармере", каже др Миладин Шеварлић, агроекономиста. 

То се нарочито односи на сељаке у пограничним и брдско-планинским подручјима, који су и најсиромашнији. У аграрном буџету за те намене има пара. Издвојено је милијарду и 260 милиона динара.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

субота, 12. јул 2025.
25° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом