Подржављење српске привреде

Последњих месеци све је изразитији ток подржављења предузећа и то не само друштвених, која нису успела да се продају, а солидно послују, већ и оних која су жртве лоше приватизације.

И док се приватизација друштвених предузећа, како је закон предвидео, завршава, за прелазак државне својине у приватну нема никаквих рокова.

БИП је само једно од предузећа које није имало среће са новим власником. Литванско-шведски конзорцијум је за две године фирму довео до принудне наплате дуговања. Пореска управа је огласила принудну продају дела имовине, како би наплатила порезе и акцизе.

У међувремену, БИП је сам затражио конверзију са државом, која би сразмерно дугу, могла да преузме део власништва предузећа.

Сличну судбину, ако и не траже конверзију дуга, могло би да има око 700 предузећа у којима је оглашена принудна продаја имовине, због неплаћених пореза и доприноса.

Од око 30 одсто имовине која је на почетку приватизације била у државном власништву, приватизован је мали део, а приоритет су била друштвена предузећа. Сада се најављује да ће држава преузети нека друштвена, али и презадужена приватна предузећа.

"Наравно да се неће догодити да ускоро имамо више државног власништва него на почетку приватизације", рекао је  министар економије и регионалног развоја Млађан Динкић.

"Имамо више хиљада предузећа која су била друштвена, а сада имамо један мали број државних односно друштвених фирми, које ће постати државне, тако да све што нема перспективу завршиће у стечају и ликвидацији", наводи Динкић.

Мета партијског плена

Када је недавно уплатило здравствене доприносе за раднике у око 60, још неприватизованих фирми, Министарство економије и регионалног развоја проценило је да су то предузећа која имају перспективу. Због тога је вероватно, да су управо то фирме које ће друштвено власништво заменити државним.

Економисти, између осталог, процесу подржављења замерају то, што та имовине постаје мета партијског плена.

"Колико год да је оцрњена и омражена, једина реална алтернатива приватизацији је партијско власништво над предузећима, које је по мом мишљењу много лошије и штетније за ову земљу од било какве приватизације", тврди економиста Бошко Живковић.

Док надлежни подржављење и оклевање у приватизацији јавних предузећа правдају очувањем капитала фирми у условима кризе и чекањем шансе за добру приватизацију, стручњаци скрећу пажњу да је од "два зла" - приватног или државног монопола, приватни бољи.

Државном регулативом, интереси приватног монополисте могу се ограничавати.