Реформе за бољи стандард

За разлику од премијера, који очекује да ће привредна активност у првој половини године достићи преткризни ниво, привредници, учесници Бизнис форума на Копаонику не деле такав оптимизам.

Економски саветник премијера Јуриј Бајец сматра да оживљавање привреде почетком године можемо назвати заустављањем раста незапослености.

Међутим, Драгољуб Вукадиновић, директор "Металца" из Горњег Милановца, каже да се по прва два месеца то не може закључити, јер је и део привредне активности и трговине на доста ниском нивоу.

"Не видим из разговора са својим колегама привредницима да то иде темпом којим премијер мисли", каже Вукадиновић, који је учествовао на Бизнис форуму на Копаонику.

Милан Кнежевић из фирме "Модус" поручује да је привреда пре кризе живела на лажном таласу повећања тражње од пара које су долазиле од приватизације.

"Дугорочно гледано, не постоји ниједан позитиван тренд у привреди који у наредне две године може донети значајан бољитак и веће запошљавање радника", сматра Кнежевић.

Према речима председника Привредне коморе Србије Милоша Бугарина, веома велики број компанија има добре услове да уђе у проблем банкротства због проблема високог нивоа неликвидности и скупих кредита.

Процена Светске банке слична је премијеровој. Из те банке процењују да је могуће да половином године производња достигне преткризни ниво.

Душан Вујовић из Светске банке, међутим, наводи да је много важније какав ће бити квалитет раста.

"Да ли ће то бити раст из нових извора, нове производње, повећања извоза, да ли је то раст одржив на дужи рок и раст који доноси веће плате и стандард људи", каже Вујовић.

ММФ: Аранжман позитиван за економију

Стални представник ММФ-а у Београду Богдан Лисоволик оценио је на Копаонику да је аранжман са ММФ-ом имао доста позитивних ефеката на српску економију, али да као главни изазов остаје спровођење структурних реформи, за које се краткорочно мора платити политичка цена да би се остварила дугорочна добит.

Према оцени Лисоволика, Србија мора да успостави привредни раст базиран на расту приватног сектора, а неопходно је спровести и мере за смањење незапослености, као што су побољшање пословне климе за инвестирање, стварање услова за отварање нових радних места у приватном сектору.

Лисоволик је додао да велике отпремнине у предузећима спречавају запошљавање талентованих младих људи, а да би на чело јавних предузећа дошли професионалци, потребно је извршити њихову деполитизацију.

Пољопривреда и индустрија шанса Србије

Према мишљењу шефа канцеларије Светске банке Лу Брефор велика развојна шанса Србије јачање пољопривреде и индустрије, које ће се наћи у "Економском меморандуму", који Светска банка припрема за наредне три године у сарадњи са Владом Србије.

Према његовим речима, пољопривредно земљиште у Србији је неискоришћена могућност, у време када цене хране у свету енормно расту. Брефор је навео да Србија остварује извоз пољопривредних производа у износу од 464 долара по хектару, док Пољска извози око 950 долара, а Чешка и Словенија око 1.200 долара по хектару обрадиве земље.

"Проблем индустријске привреде је и лоше рангирано локално тржиште, које није довољно конкурентно", рекао је Брефор и указао да је за привлачење инвестиција и развој предузетничког сектора изузетно важна добро образована радна снага.

Брефор је истакао да је запањујућа чињеница да две трећине запослених са високим образовањем ради у државном и јавном сектору, док се приватни послодавци жале да тешко налазе добро образоване менаџере за високе и челне позиције.

Једна од ствари која може да изазове забринутост је, према Брефоровој оцени, потенцијална несташица електричне енергије у Србији у наредних пет година. Средњорочне пројекције показују да ће, уколико се не изграде значајнији нови капацитети, потрошња струје премашити производњу између 2015. и 2017. године.

Тродневни Бизнис форум, назван "српски Давос", окупио је око 500 учесника - представнике државе, привреде, амбасадоре водећих светских земаља, економске аналитичаре из Србије и региона.