Неискоришћена извозна шанса

Домаћи извоз аграрних производа достигао је прошле године 2,2 милијарде долара, највише захваљујући драстичном скоку цена прехрамбених производа на светском тржишту, услед неповољних временских прилика.

Трговцима се више исплати да извезу све што могу него да продају на домаћем тржишту. То су, како тврде стручњаци, главни разлози што је извоз пољопривреде прошле године забележио раст од 15 процената у односу на 2009. годину.

Министар пољопривреде Саша Драгин истиче да је суфицит за протеклу годину највећи у историји земље и да износи 1,2 милијарде долара.

Аналитичари упозоравају да су, упркос повећању цена хране на светској пијаци, наши извозни резултати, најблаже речено, скромни.

Аграрни аналитичар Горан Живков напомиње да са извозом од 464 долара по хектару српски сељак на последњем месту у Европи. "Раст извоза од 20 одсто много је мањи у односу на онај који остварују друге земље", наглашава Живков.

Без већег улагања у производњу тешко је очекивати повећање извоза пољопривредних добара. За то је потребна и помоћ државе, напомињу стручњаци и упозоравају да је влада из буџета издвојила свега 2,6 одсто за аграр. Тако је наш сељак пре две године из државне касе добио у просеку 27, хрватски 99, мађарски паор чак 233 евра.

Војислав Станковић из Привредне коморе Србије истиче да, у условима ограничених средстава за фининасирање аграрне производње, треба тежити да у буџету пољопривреда има удео око десет одсто.

Додатна девизна средства од пољопривреде, земље Уније остварују и захваљујући развијенијој прерађивачкој индустрији, па уместо сировина извозе готове прехрамбене производе.

Српска прерађивачка индустрија тешко долази до повољних кредита за улагања у опрему, што јој смањује конкурентност. Због тога и даље у скоро симболичним количинама извозимо производе од воћа, поврћа, вино, месне и друге прерађевине.