Неопходна сарадња са ММФ-ом

Србија би требало да настави сарадњу сa Међународним монетарним фондом (ММФ), без финансијског аражмана, оценио је економски саветник премијера Србије Јуриј Бајец.

Бајец је за Танјуг указао да је потребан "појачани надзор" Фонда за спровођење реформи јавног сектора, начин вођења монетарне политике, завршетак процеса приватизације и стварање повољног пословног амбијента.

Без обзира да ли ће наставак сарадње са ММФ уследити одмах по истеку текућег аранжмана или са помаком од два - три месеца, те задатке Влада Србије мора да решава у договору са социјалним партнерима, јер те реформе често нису лаке, али су једине које доносе трајнији бољитак Србији, нагласио је Бајец.

Бајец је прецизирао да нови договор Србије и ММФ неће бити "појачана контрола", већ више "појачана комуникација", која се тиче односа једне од водећих светских финансијских институција и Србије и заправо представља нови, јачи степен сарадње.

Појачана сарадња подразумевала би чешћи долазак Мисије ММФ, интензивније праћење договорених промена, нарочито када је реч о реформи јавног сектора, појаснио је Бајец.

Бајец је додао да у евентуалној будућој сарадњи Србије са ММФ не би било условљавања добијањем неких одређених средстава, јер једноставно не постоји финансијски аражман.

"Оцена о томе како се спроводи договорена економска политика, ће бити јавна ствар и у њу ће имати увид и домаћа и страна јавност, и домаћи и страни инвеститори", истакао је Бајец.

Према његовим речима, не би требало наглашавати колико би нови аранжман са ММФ био важан сигнал за инвеститоре и за све оне који се баве привређивањем, али и за саму државу, да може лакше финансијски да послује, јер се аутоматски смањује ризик за улагање у земљу, а тиме и цена капитала, приликом евентуалног задуживања државе или приватног сектора.

Бајец је истовремено казао како сматра да ефикасно спровођење договореног, представља подједнако важну ствар, као и у аранжману везаним за краткорочне позајмице од ММФ.

Пратити захтеве ММФ-а

Председник Савеза економиста Србије Драган Ђуричин сматра да је ММФ пред Србију поставио озбиљне захтеве за добијање позитивне оцене о седмој ревизији аранжмана и оценио да ће нови аранжман из предострожности прерасти у финансијски споразум.

"Мислим да су у питању озбиљни захтеви и ми не можемо преговарати са повериоцем када су у питању његови захтеви. Ако вам неко даје средства и ако треба да се и даље ослањате на та средства, ви морате пратити његове захтеве", изјавио је Танјугу Ђуричин поводом завршетка разговора с ММФ у оквиру седме ревизије аранжмана.

Ђуричин је упозорио да је ММФ упутио јасне поруке - да се, евентуално, може ићи на једнократно повећање плата и пензија, али само у складу са растом буџетских прихода, што значи да у овом тренутку нема простора за то.

"Треба имати у виду да међународне финансијске организације финансирају програме за структурно прилагођавање српске економије, да су оне наши повериоци и да они који вам дају новац увек имају услове", објаснио је Ђуричин.

Према његовим речима, ти услови су доста ригорозни и иду, у крајњем случају, на одржавање финансијске стабилности, као главне претпоставке одрживог развоја.

Аранжман гарантује кредибилитет

Генерални секретар Удружења банака Србије Верољуб Дугалић изјавио је да је земљи неопходан аранжман са ММФ јер ће ојачати кредибилитет Србије.

Дугалић се у разговору за Танјуг сагласио са ставовима председника Владе Мирка Цветковића и гувернера Народне банке Србије Дејаном Шошкићем да је земљи потребан нови аранжман с ММФ из предострожности, без обзира да ли ће то бити продужетак постојећег или нови.

"Мислим да је нама неопходан аражман са Фондом, а да ли ће то бити продужетак постојећег или закључивање новог, мислим то су нијансе у питању. Чак је можда боље, закључити нови, јер то још даје неки нови кредибилитет земљи. Умањује мало ризичност у пословању кад су у питању страни инвеститори", казао је Дугалић.

Према његовим речима, у Србији је "лоша финансијска дисциплина" и у том смислу је аранжман са ММФ "неопходан".