Низак кредитни рејтинг

Без обзира да се позајмица узима у својству грађанина, фирме или државе, у земљи или иностранству, зајам новца у Србији је скуп, а разлог томе је низак кредитни рејтинг земље.

То је оцена стања економије и не сматра се инвестиционим, већ шпекулативним нивоом рејтинга, кажу стручњаци упозоривши да је најгоре то што Србија већ шест година не успева да поправи ту оцену.

Из Народне банке одговарају да је добро бар то што нам у кризи кредитни рејтинг није смањен, као што се десило Грчкој, Румунији, Мађарској и Бугарској.

Пре него што одобри кредит, банка проверава да ли постоје дугови и да ли су редовно враћани, где клијент ради, са ким живи, каквог је здравља. Процедура је слична и када држава позајмљује новац, или инвеститор одлучује где ће да уложи новац.

Добијена оцена је кредитни рејтиг и он је за најразвијеније земље три А, а за Србију је седам оцена лошији и износи два Б минус.

Стручњак за међународне финансије Марко Маловић каже да је то прихватљиво неповољан кредитни рејтинг, што је, како је навео, више "шпекулативна дестинација".

"Као да немамо довољно времена и даха да спроведемо све макроекономске реформе које би повећале производно извозни капацитет, зарађивачку моћ и отплатну способност, а то је оно што је потребно за дугорочно побољшање међународног кредитног рејтинга", каже Марко Маловић.

Лоше рангирани у региону

Лошији кредитни рејтинг у окружењу имају само Босна и Херцеговина и Албанија. Уз то, шансе да ускоро добијемо бољу оцену готово су никакве, јер се једино може очекивати да се побољшају краткорочни изгледи. Они су сада оцењени као стабилни, а следећа степеница била би да су позитивни.

"У међувремену фактори који су наступили споља, драстичан скок нафте и ризик да ће скочити на 200 долара, ствара услове за растуће инфлаторне притиске у Србији, а са друге стране предизборна година и контекст експанзивне јавне потрошње само још више даје повода да агенције задрже дозу скепсе и не коригују тај рејтинг", каже економиста Ђорђе Ђукић.

И по другим мерилима међународних финансијера Србија не пролази боље: по конкурентности је на 96. од 139 места, по економским слободама на 101. месту од 179 рангираних, по критеријуму лакоће пословања Светска банка Србију је сместила на 89. место.

Србија је, према тим оценама, једна од најлошије рангираних европских држава, углавном испред Босне и Херцеговине, понекад и испред Албаније.