Српско-хрватско неимарство

Амбасадор Хрватске у Србији Жељко Купрешак изјавио је да ће састанак српских и хрватских грађевинара, одржан у Београду, означити ново доба у односима између Хрватске и Србије.

На састанку у Привредној комори Србије, представници 20 грађевинских предузећа из Хрватске и 23 предузећа из Србије разматрали су могућности заједничког учешћа у великим инфраструктурним пројектима у региону и на трећим тржиштима.

"Овакав подухват може донети само добро Србији и Хрватској и овом ширем региону", рекао је Купрешак, оценивши да је реч о пионирском сусрету грађевинских предузећа, који су иницирали председници Србије и Хрватске, Борис Тадић и Иво Јосиповић, на бизнис форуму у Загребу, у новембру 2010. године.

Према мишљењу Купрешака, у наредном периоду ће, захваљујући тој сарадњи, бити повећане инвестиције.

На састанку у Београду разматране су могућности заједничког учешћа у пројектима у Алжиру, Либији, Ирану, Русији, бившим совјетским републикама и земљама региона, да би се лакше дошло до банкарских гарација и упослиле грађевинске индустрије Србије и Хрватске, које је значајно ослабила светска економска криза.

Договорено је формирање радних група које ће, у наредних месец дана, предложити пројекте на којима ће предузећа из Србије и Хрватске заједнички наступити и усвојити мере за помоћ код склапања великих послова које ће предложити владама обеју држава.

Амбасадор Хрватске је рекао да је због светске економске кризе дошло до затишја инвестиција у обе земље, а да у земљама региона постоји велика потреба за инфраструктурним радовима, што српски и хрватски грађевинари могу да искористе, нарочито у области путног и железничког саобраћаја.

Амбасадор Хрватске је рекао да Србија и Хрватска треба да размишљају и о сличном повезивању са земљама у региону које нису бивше југословенске републике, као што су Бугарска и Румунија.

Шанса за излазак из кризе 

Секретар Удружења за грађевинарство у Привредној комори Србије Горан Родић изјавио је да ће фирме из Србије и Хрватске заједничким снагама учествовати у капиталним пројектима, наводећи да ће у наредном периоду Алжир уложити у инфраструктурне пројекте око 100 милијарди долара, Либија 50 милијарди, Иран 70 милијарди, а бивше совјетске републике и Русија више од 100 милијарди долара.

Вредност послова ће, према речима Родића, бити и до неколико милијарди долара, а реализација би требало да почне већ у првој половини ове године.

Родић је навео да је у Србији регистровано око 11.260 грађевинских предузећа са око 120.000 запослених, истичући да грађевинарство са пратећим привредним делатностима вуче око 46 одсто привреде, као и да је у последње две године сектор градђевинарства забележио пад од 70 одсто.

Директор грађевинског сектора Хрватске господарске коморе Рудолф Ром рекао је да је у истом периоду у Хрватској у грађевинарству посао изгубило 20.000 људи и још толико у привредним гранама које зависе од грађевинарства, због чега хрватски грађевинари траже партнере да би добили велике послове на страним тржиштима, јер држава не може да финансира велике инфраструктурне пројекте.

Потпредседница Привредне коморе Србије Видосава Џагић рекла је да би у наредном периоду требало размотрити и могућности за примену модела јавно-приватног партнерства, посебно у областима грађевинарства и енергетике.

У делегацији хрватских грађевинара су представници "Конструктор инжењеринга" из Сплита, "Градње" из Осијека, "Технике" и "Темпа" из Загреба и друга предузећа, а међу предузећима из Србије су "Ратко Митровић", "Хидротехника - хидроенергетика", "Монтера", "Мостоградња", "Планум", "Путеви Ужице" и друге фирме.