Зајам за тренутни спас буџета

Држава је већ при врху границе задужености и све је више захтева за повећањем зарада корисника који се финасирају из државне касе.

Пред Нову годину Влада Србије је позајмила 250 милиона долара, а прошле недеље је израчунато да нам је за попуну овогодишњег буџета потребно још 400 милиона долара, па је Влада одлучила  да се задужи код "Сосиете женерал" банке.

Са преко 11 милијарди евра држава је већ на нивоу задужености од 41 одсто, па се полако ближимо граници дозвољеног јавног дуга од 45 одсто.

Иако још није формално изабран, Фискални савет који треба да брине о политици задуживања, сматра да је све под контролом и после договора Владе Србије са просветарима.

"Решење које је понуђено је у складу са фискалним правилима, значи да се буџетски дефицит од 4,1 одсто БДП-а неће повећавати, већ се решење ослања на нека могућа додатна средства која ће бити остварена у буџету ове године", рекао је Никола Алтипармаков, кандидат за члана за Фискални савет.

Задуживање по повољнијим условима?

Према речима Алтипармакова, разлог зашто се држава сада задужује је то што је успела да добије гаранције од Светске банке и успела је да се задужи по најповољнијим могућим условима.

Стручњаци указују да је спољни дуг Србије добро распоређен са релативно ниском каматом.

"Влада је направила неколико добрих ствари, прво тамо где су релативно скупље паре, тамо где су комерцијални аранжмани, држава је углавном уговарала да може да исплати своје дугове и пре рока доспећа без било каквих пенала", каже Зоран Петровић, члан извршног одбора "Рајфајзен банке".

И док би нашој економији добродошла финансијска инјекција од продаје "Телекома" и нове инвестиције, синдикати и привредници виде могућност уштеда у самом буџету. То се односи и на тендере које је оборила комисија за јавне набавке, после жалби фирме "Геопут".

"У односу на ова 22 милиона евра за колико је додељен посао конкурентској фирми, односно двема фирмама, моја фирма би била јефтинија сигурно 40 одсто", рекла је Милица Трифковић, директор "Геопута".

Прогрес "сиве економије"

Синдикати тврде да је скоро цео образовни систем стао због преговора од неколико милијарди динара, док се годишње у сивој економији врти огроман новац.

"Не могу да нађем ниједно рационално објашњење да се дозвољава да 700.000 људи ради непријављено да ти послодавци буду нелојална конкуренција послодавцима који буџет редовно пуне. Било је пуно активности и од стране послодаваца и синдиката и од државе, али  резултат је остао потпуно исти", каже Драган Матић, председник индустријског синдиката металаца Србије.

За сада немамо проблема у отплати спољног дуга, а после реформи пензионог система и отплате дуга старим девизним штедишама од преко четири милијарде евра, јавни дуг више не би требало да буде проблем.