Чиста храна - српска шанса

Став Привредне коморе Србије је да Србија треба да остане регион где се не гаје генетски модификоване биљке, јер је то предуслов за боље позиције наших пољопривредних производа на тржиштима широм света, изјавио је потпредседник Привредне Коморе Србије Стојан Јевтић.

Јевтић је указао да је неопходно поново актуелизовати ранији предлог о доношењу резолуције по којој би се територија Републике Србије прогласила подручјем без производње генетски модификоване хране за сточну и људску исхрану.

"Проглашењем и спровођењем резолуције о забрани гајења генетски модификованих организама, Србија би била прва земља у Европи која би брендирала своју производњу", нагласио је Јевтић.

Јевтић је додао да би то повећало извоз традиционалних производа и производа органске производње из Србије у Европску унију.

Према његовим речима, забраном производње генетски модификоване хране омогућава се несметано ширење и повећање органске производње.

"Истовремено се не забрањује увоз и потрошња генетски модификоване хране само за људску исхрану и тиме се не крше правила и одреднице Светске трговинске организације у погледу промета производа", рекао је Јевтић.

Потпредседник Привредне коморе је истакао да на тај начин генетски модификоване биљке не би улазиле у ланац исхране животиња. Генетски модификована храна у промету мора бити видно обележена у складу са строгим прописима о промету ове врсте.

Србија потенцијал здраве хране

"Србија располаже са 5,1 милиона хектара релативно малих пољопривредних површина у којима су око 3,3 милиона хектара ограничне површине на којима се успешно може организовати производња хране без генетски модификованих организама", рекао је Јевтић.

Он је навео и да су глобалне климатске промене изазов за селекционаре и оплемењиваче који селекцијама код конвенционалних производа треба да омогуће њихово успешно задржавање у постојећем просторном обиму производње, као и ширење на нове територије.

Како је наведено на сајту ПКС-а, Комора је предлагала Влади и у време када је министарка пољопривреде била Ивана Дулић-Марковић да парламент донесе одлуку да се аграр прогласи за стратешку делатност, а цела Србија за регион без генетски модификоване хране, што је тада одбијено, уз образложење да се неће доносити закони за ту област, али ће се тако радити.

Тада је подршку ПКС-а дао и Задружни савез Србије који је предложио да се донесе Резолуција по којој се територија Републике Србије проглашава подручјем без производње генетски модификоване хране за сточну и људску исхрану.

Како је истакнуто, постоји и Уставни основ за доношење такве Резолуције, а у чијем се члану 97. наводи да Република Србија обезбеђује систем заштите и унапређивање животне средине, заштиту и унапређење биљног и животињског света.

Генетски модификавану храну у свету данас производи 25 земаља, а она се гаји на 134 милиона хектара. Од тога на земље у развоју "отпада" трећина, а највише таквих усева је у Бразилу, Аргентини, Индији и Кини.

Око 90 одсто фармера који производе генетски модификовану храну је сиромашно и налази се у земљама у развоју. Гајењем генетски модификованих биљака у свету бави се 14 милиона фармера.