Спас за српске текстилце

Вишедеценијски суноврат текстилне индустрије у Србији могле би да зауставе најављене стране инвестиције. Међу сто заинтересованих инвеститора су и познати брендови попут немачког "Хуго Боса" и италијанског "Бенетона".

У последњих 10 година у текстилној индустрији без посла је остало готово 70 хиљада људи. Текстилце, познате по најнижим платама, чини се, чекају бољи дани. Сто страних инвеститора заинтересовано је да улаже у Србији, међу којима су и познати брендови.

Осим покретања индустрије, која је некада била у врху по броју запослених и извозу, најављени долазак познатих брендова могао би да значи више радних места.

"Турски инвеститори су изразили жељу да отворе фабрику која би производила деним тканине и фабрику која би производила готове производе од џинса. Оно што је врло интересантно је да нам се први пут јавља позната енглеска кућа 'Маркс енд Спенсер' која је спремна да по први пут преузме потпуно готов одевни предмет", Весна Васиљевић из Привредне коморе Србије.

Наша предузећа некада су шила за познате светске брендове, а сада је циљ да ти брендови код нас отворе и своје погоне. Немачки "Хуго Бос" најављује већ следећег месеца почетак сарадње са пиротским "Први мајем". "Нитекс" чека одлуку италијанског "Бенетона".

Предност Србије је то што примењује Прелазни трговински и споразум о слободној трговини са Русијом, који отварају велика тржишта.

"Надамо се да ће те инвестиције бити на дужи период, да неће представљати сељење касније даље на исток, јер наше предности су и даље географски положај, у Европи смо, још увек квалитетна, али нажалост и јефтина радна снага", очековања су Драгане Стојановић из Синдикат текстилаца.

Урушавање текстилне индустрије почело је распадом Југославије и санкцијама. Деведесетих у овој грани радило је око 200 хиљада људи, пре 10 година упола мање, а данас тек 31 хиљада. Брендови попут "Клуза", "Бека" и "Центротекстила" више не постоје. У некадашњем врањском гиганту "Јумку", десеткован је број радника. Наду враћа новоотворени "Новотекстил".

Запослени у тој фабрици углавном долазе из бивших гиганата. Кажу да је сваки почетак тежак, али се надају да ће све бити у реду све. И Лесковчани много очекују од турског и немачког инвеститора.

"Захтев турског инвеститора је 500 радника у првој фази, за две године 1500 радника, па ћемо се уверити у тачност тих података", истиче градоначелник Лесковца Слободан Коцић.

Текстилце угрожавају сива економија и јефтина кинеска роба. Сумњају у то да се потпуно примењује царинска процедура код увоза и траже да се у промет не пушта роба без декларације.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

субота, 05. јул 2025.
28° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом