Мања инфлација на јесен

Гувернер Народне банке Србије (НБС) Дејан Шошкић изјавио је да ће се висок ниво инфлације у Србији задржати још неколико месеци.

Шошкић је на конференцији за новинаре прецизирао да се у току првог тромесечја очекује наставак раста међугодишње инфлације, њено задржавање на високом нивоу у другом тромесечју, а у другој половини године значајан пад инфлације.

Гувернер је истакао да ће у овој години највећи изазов, кад је реч о инфлацији, бити цене хране и енергената, као и да цене под контролом државе буду у оквиру договореног раста.

Шошкић је подсетио да је на крају 2010. године инфлација у Србији била 10,3 одсто, при чему је базна инфлација износила 8,8 одсто, цене пољопривредних производа порасле су 17,4 одсто, а цене под контролом државе 12 одсто.

Гувернер НБС је истакао да је основни циљ централне банке очување ценовне стабилности, али тако да се рестриктивним мерама за сузбијање инфлације непотребно не обара економска активност у земљи.

Према његовим речима, у структури потрошачких цена учествују четири компоненте - регулисане цене, базна инфлација без хране, индустријско-прехрамбени производи, односно храна и пољопривредни производи.

Монетарна политика има утицај само на базну инфлацију, односно део привреде који би требало подржати, и што је утицај регулисаних цена и цена хране на инфлацију већи, то ће рестриктивна политика централне банке више погађати тај осетљиви део привреде, упозорио је Шошкић.

Обавезне резерве

Гувернер Шошкић је нагласио да НБС не одустаје од унификације и смањења обавезних резерви наводећи да ће се о даљем снижавању обавезних девизних резерви размишљати када се инфлација врати у циљане оквире и када ефекти динаризације буду задовољавајући.

Нова одлука о обавезној резерви подразумева да на део динарске основице коју чине обавезе са рочношћу до две године стопа обавезне резерве остаје пет одсто, док је на динарске изворе финансирања банака са рочношћу преко две године, стопа обавезне резерве спуштена на нулу, односно банке уопште неће издвајати обавезну резерву.

Девизна обавезна резерва на изворе финансирања банака са уговореном рочношћу преко две године остаје 25 одсто, а на обавезе са краћом рочношћу обавезна резерва се подиже на 30 одсто.

Новом одлуком утврђена је и обавеза динарског издвајања дела девизне обавезне резерве у еврима, такође по диференцираним стопама, од 15 одсто на изворе до две године и 10 одсто на оне са рочношћу преко две године.