Употреба генетски модификоване хране

Потпредседник Владе Божидар Ђелић, после недавне посете Бриселу, најавио је да предстоје измене закона, којима ће бити боље регулисан статус генетски модификованих организама. То је било довољно да почну спекулације да ли евентуалне измене значе да ће Србија дозволити увоз и употребу генетски модификоване хране.

Спекулише се да су измене Закона о генетски модификованим организмима услов за улазак у Европску унију и Светску трговинску организацију. У ресорном министарству, међутим, кажу да се закон који забрањује производњу и промет таквих производа за сада не мења и да ће уколико до тога дође јавност бити обавештена.

Министар пољопривреде Саша Драгин каже да на такав начин штитимо нашу производњу, јер одредница Србије је производња која је здрава, природна, која је органска.

"Закон који важи у Европи је такав да ниједна генетски модификована намирница није дозвољена за људску исхрану, према томе не морамо да се бринемо око тога", каже Драгин.

Противници укидања забране упозоравају да је негативна последица узгоја генетски модификованих организама то што би домаће културе и генетски потенцијал неког подручја могли бити уништени, а пољопривредници осуђени на увоз генетски модификованог семена.

Професор Пољопривредног факултета Томислав Живановић објашњава да ће, ако користимо одређене гене који решавају проблем инсеката, сигурно неки изузетно корисни инсекти у том случају настрадати хранећи се поленом.

Последице по здравље људи

Још важније је питање какве би последице коришћење такве хране имало на здравље људи. Полемике међу научницима трају већ две деценије.

"Постоји висока зависност између коришћења генетски модификоване хране и појаве алерголошких и других токсиколошких обољења, слабљење имунитета, проблема са органима који су прочишћивачи као што су јетра и бубрези, па до много сложенијих болести", каже Миладин Шеварлић, агроекономиста.

Јованка Миљуш-Ђукић, из Лабораторије за молекуларну биологију биљака, каже да правих чињеница да је то штетно нема, као што знамо да су штетне хемикалије и диоксин.

"Алергија је оно што може да се деси услед конзумирања генетски модификоване хране. До сада се дешавало у пракси од када су на тржиште пуштени генетски модификовани организми да су неки производи повучени, јер су изазвали повећану појаву алергије", каже Јованка Миљуш-Ђукић.

И док су у Сједињеним Америчким Државама милиони хектара под генетски модификованим културама, ЕУ не дозвољава њихов узгој. За сада је у Европи дозвољена само употреба сојине сачме од генетски модификоване соје.

На декларацији јасно мора бити наведено да је реч о производу од генетски модификованих организама.  У Србији је, током прошле године, на 98 парцела откривен узгој генетски модификоване соје, а против одговорних лица поднете су кривичне и прекршајне пријаве.