Агенције утерују банкарске дугове

Предузећа све мање узимају нове кредите, али и све више касне са отплатом старих позајмица. Према подацима кредитног бироа, са плаћањем рата привредници касне за 15,3 одсто кредита, што је шест и по процената више него пре годину дана.

С друге стране, грађани су много уреднији у враћању дугова, па с ратама касни три и по процента, што је незнатно више него пре годину дана.

Банке због кашњења неће пропасти, али их је гувернер, пре неку недељу, позвао да пронађу начин да грађанима и привреди олакшају враћање дугова.

О нагомиланим дуговима нико не говори радо, поготово не привредници. Тиме би, кажу, изгубили и оно мало посла што имају.

Међутим, огласи банака о продаји заложених непокретности и подаци Удружења банака показују да је оних који касне са враћањем дугова све више. Највише касне они које је криза највише погодила.

"То су, првенствено, грађевинска индустрија, инвестиције, продаја, затим, малопродаја свега што је луксуз, можда донекле и индустрије које су брзо расле, као што је индустрија намештаја, производња и продаја беле технике", каже Здравко Крунић из Сосијете женерал банке.

Касни се због промена курса, међусобних дуговања фирми, смањене продаје. Ипак, банкари кажу да тек када нема начина да се настави отплата кредита, активирају меницу или продају заложену непокретност.

Међутим, поједине банке решење су пронашле у продаји лоших кредита агенцијама за наплату дугова.

Агенције успешније у наплати

Једна од пет највећих агенција за наплату дугова од две банке откупила је по дисконтној цени готово 10.000 кредита грађана и неколико хиљада кредита фирми. Из Агенције кажу да проналазе и оне дужнике до којих банке не могу да дођу.

"Много је теже наплатити дуг од правног лица. Банке, осигуравајуће и телекомуникационе компаније су наши највећи клијетни. У питању су како дуговања по картицама, тако и по основу телефонских рачуна", каже Милош Каран из "Солвент поинта".

"Наша процедура подразумева контактирање дужника телефоном и писменим путем. Примена физичке силе није део нашег домена", каже Каран.

Три позива и исто толико месеци уобичајена је пракса, пре него што се случај преда суду, кажу српски "утеривачи дугова".

Иначе, то што раде није против закона. Из Народне банке објашњавају да банке могу потраживања која не успевају да наплате да уступе трећем правном лицу, али да оно не може да мења услове уговора на начин који би клијента довео у неповољнију позицију.