Користи од "Белена"

Србија би имала користи ако би учествовала у изградњи нуклеарне централе "Белене" у Бугарској, јер би имали чисту и јефтинију енергију него из других извора, рекао је министар рударства и енергетике Петар Шкундрић.

Струја из нуклеарке "Белене" по јефтинијој, ноћној тарифи могла би да се искористи за пуњење реверзибилних хидроцентрала, рекао је Шкундрић у интервјуу агенцији Бета.  

"Очекујем да ће поред хидроцентрале 'Бајина Башта' бити подигнута и реверзибилна хидроцентрала 'Бистрица', чиме би се побољшала укупна енергетска стабилност Србије и повећала могућност извоза струје", рекао је Шкундрић.

Према његовим речима, Србија би у тим условима могла да извезе два или три пута више струје него сада.

Министар енергетике је рекао да је Србија принципијелно прихватила понуду Бугарске да буде  један од партнера у градњи нуклеарне електране "Белене", али да се није разговарало о висини учешћа, нити о условима.

Технолошко-економска анализа оправданости  

"Договорено је да бугарска страна да предлоге и студију изводљивости на бази које би српски експертски тим урадио технолошко-економску анализу оправданости учешћа, где би оценили ниво учешћа Србије у изградњи те нуклеарне електране", каже Шкундрић.

Министар је оценио да ће нуклеарна електрана "Белене" бити изграђена, без обзира на то да ли Србија учествује или не учествује у том пројекту и додао да би ризици од евентуалних незгода можда били већи, јер би српски инжењери могли да допринесу већој сигурности.

"Српски стручњаци би могли да стекну искуство на изградњи нуклеарне електране "Белене" и били би третирани као једна од земаља која располаже том технологијом, без обзира на то што би били мањински партнери", рекао је Шкундрић.

Према његовим речима, бојазан која је присутна при изградњи нуклеарних електрана увек остаје, без обзира на то где се оне налазиле. Министар је уверен да су новим технолошким достигнућима ризици сведени на минимум.

Позив Србији да учествује у изградњи нуклеарке у Бугарској изнео је бугарски премијер Бојко Борисов током посете Србији, 26. априла 2010. године, а власти у Београду су о финасирању тог пројекта разговарали са Кинеском развојном банком.