Успон српске војне индустрије

Српска војна индустрија враћа се на светску сцену на велика врата, што је можда веће изненађење у поређењу са успесима којима се Србија поноси, да има најбоље тенисере у свету и да је највећи светски извозник малина, констатује британски недељник Економист у најновијем броју.

Северна Африка главна је мета српског извоза, а 2011. година могла би да донесе велике добитке, пише лист, цитирајући министра одбране Драгана Шутановца да је Србија близу потписивања уговора вредног 500 милиона долара за изградњу војне болнице у најмање једној арапској држави.

Шутановац се, такође, нада да ће Србија освојити уговор вредан 400 милиона долара о модернизацији 149 тенкова "м-84" који је бивша Југославија извозила у Кувајт 1991. године, наводи недељник.

Уколико Србија добије посао у Кувајту, део посла ће највероватније бити подељен између босанских, хрватских и словеначких компанија, пише Економист.

Лист подсећа да је пре распада Југославије, деведесетих година прошлог века, та држава била велики извозник оружја, као и да су у НАТО бомбардовању 1999. оштећене многе српске фабрике оружја.

Извоз оружја и војне опреме из Србије у 2008. години износио је 200 милиона долара, а прошле године чак двоструко више, не рачунајући уговор потписан у новембру о изградњи три фабрике оружја у Алжиру, вредан 400 милиона долара.

Индустрија наоружања у Србији постаје софистициранија, наводи британски недељник.

Лист цитира министра Шутановца да је до 2007. највећи део извоза војне индустрије чинила муниција. Протеклих неколико година, међутим, српске компаније почеле су да извозе модернизоване верзије старијих мобилних хаубица, авиона за обуку, система за контролу ватре и противтенковских ракетних система.

Српски званичници, који теже новим пословима, обнављају контакте остварене у данима Хладног рата, када је Југославија била предводница Покрета несврстаних, оценио је уредник листа Балкан интелиџенс, Данијел Сантер.

НАТО је, како каже министар Шутановац, дао српској војној индустрији зелено светло за извоз војскама држава чланица тог савеза.

Иако предстоји још посла на модернизацији, министар Шутановац истиче да је реч о индустрији која се најбрже развија после пољопривреде. Оружје ипак вреди нешто више од малина, закључује Економист.