Европски пут до посла

За разлику од запослених у развијеним земљама, у Србији многи и даље очекују да на једном радном месту остану до пензије и то, ако је могуће, без обавезе усавршавања.

У Европи се модел такозване флексигурности на тржишту рада показао успешним у решавању проблема незапослености.

Флексигурност је нова кованица која би, грубо, могла да се преведе као сигурна могућност за запошљавање, али уз прилагођавање - држава ускраћује новчану помоћ онима који не пристају на преквалификацију или одбију радно место које им се нуди после отказа.

Уместо сигурног радног места боље је имати могућност да се лако и брзо запослите после отказа, показују европска искуства. То подразумева да сте у сваком тренутку спремни на додатне обуке.

У развијеним земљама додатне обуке су уобичајене. Током 2009. године на преквалификацији у Данској било је 31 одсто анкетираних радника, у Холандији 17, а у Словенији 14 одсто.

Колики проценат радника у Србији је спреман да се усавршава није познато, али истраживања показују да је тек сваки трећи послодавац задовољан понудом овдашње радне снаге.

"То говори да радна снага непрестано треба да подиже сопствена знања и вештине када је реч о обављању конкретних радних задатака, како би послодавци били задовољни, а то је једини начин да имамо новоотворена радна места", каже директор Националне службе за запошљавање Дејан Јовановић.

Да би отказ требало схватити као могућност за ново запослење, показује пример Данске, у којој свега пет одсто становника нема посао. Отказни рок је у појединим случајевима скраћен на само осдам дана, уз обавезу да се радник у року од 24 сата пријави на биро.

Од државе ће добијати 90 одсто плате, под условом да не одбије преквалификацију или било који посао који му се понуди.

И страни инвеститори у Србији траже да отказни рок буде краћи, а рад на одређено време дужи, али синдикати су против.

"Вероватноћа да ћу добити посао у ЕУ је огромна у односу на то да после отказа у Србији добијем отказ. У Европи могу да уштедим паре док радим, јер ми је толика плата да могу да одвојим на страну", каже председник Синдиката Независност Бранислав Чанак.

Мање сиве економије

Чанак каже да се 26 недеља глатко може са том уштеђевином преживети у ЕУ, док у Србији није могуће имати уштеђевину, а накнада која се прима шест месеци није довољна ни за хлеб.

Флексибилније радно законодавство могло би да повећа број послова који се нуде на тржишту, али и да смањи број оних који раде на одређено или нису пријављени, кажу у ресорном министарству.

Помоћница министра у Министарству за рад и социјалну политику Радмила Букумирић-Катић каже да послодавци нису заинтересовани да пријављују раднике који раде на црно, јер им закон дозвољава да запосле радника на два сата или три дана, тако они запошљавају онолико радника колико им је потребно у датом тренутку. 

Букумирић-Катић наводи да би се на тај начин смањио рад на црно и да би сви тако били легално запослени.

Ипак, док грађани Србије не буду сигурни да након губитка посла заиста могу поново да се запосле, није реално очекивати да на отказ гледају као на шансу за промену радног места.

Бар не, као што је то у Европи, где радник на једном послу у просеку остаје шест до седам година.