Како до боље приватизације

Када је Србија ушла у процес приватизације очекивало се да преласком друштвеног власништва у приватно буде створена и бољу привредну структуру. То се, међутим, није десило.

"Србија, која је некад имала око 1,2 милиона индустријских радника који су радили у непосредној производњи, сада има 313.000 радника. Чим се говори о потреби реиндустријализације, то значи да неке ствари нису урађене како ваља", сматра економски аналитичар Радојка Николић.

Држава је продала око 2.300 друштвених предузећа. Због непоштовања обавеза, преузетих купопродајним уговором, са око 600 купаца уговори су раскинути.

"То није свака четврта приватизација, то је 200.000 незапослених радника или квази запослених који у овом моменту нити раде нити примају плату, него морају на неки други начин да буду субвенционирани, да ли од стране државе или на неки други начин, што чини армију незадовољних људи", рекао је председник Привредне коморе Србије Милош Бугарин.

Несавесних купаца највише је било у индустрији, грађевинарству, пољопривреди и трговини.

"Можда је превелика пажња била усмерена на то да се оствари што већа купопродајна цена, али су, са друге стране, изостале инвестиције, што је допринело да предузећа остану без перспективе након приватизације", рекао је Владислав Цветковић, директор Агенције за приватизацију.

Лошем предузећу, које је и пре приватизације имало много проблема, било је тешко наћи купца. Обично би се то десило тек после неколико покушаја. Али за многа од њих то није био крај агоније, јер ни нови власници нису урадили оно што се од њих очекивало.

Чешће су и оно мало доброг што су затекли упропастили. Ипак, има и задовољних. То су они који раде у предузећима која су и пре приватизације била добра. И сада су добра, а нека од њих и много боља.