Еурошљивовица

Закон о ракији требало би да уведе ред у промет алкохолних пића. Ко жели да производи ракију за продају под својим брендом, мора да региструје фирму, има одговарајућу опрему и објекте, да држави плаћа порез и запосли технолога који ће водити производњу.

Коме није стало до бренда, склапа уговор са великим произвођачем који обезбеђује стручни надзор. Трећа могућност је удруживање више произвођача. Запослени стручњак је гарант да се ракија заиста прави од воћа.

"На овакав начин ми мислимо да ћемо обезбедити да на тржиште не доспеју ракије као што је некад била Зозовача, обезбедићемо да се заштити здравље грађана, као и да се квалитет ових ракија које долазе на тржиште повећа", каже Душан Пајкић из Генералног инспектората Министарства пољопривреде.

Пајкић сматра да се више неће поновити ситуација из недавних контроли, када је установљено да 40 одсто ракија које су декларисане као воћне, нису произведене од воћа.

Добра ракија оставља се за себе и посебне прилике. Лоша често заврши на црном тржишту. Предузетник из Ваљева Никола Весић сматра да се у овој ситуацији ствара нови проблем - продаја на црно.

"Наш сељак ће покушати да се избори са тим, па долази у неравноправан положај, јер ће своју ракију, која је доброг квалитета морати да продаје на црном тржишту, а не може, као до сад, да је продаје фирмама на даљу дораду и продају", наводи Весић.

На београдским пијацама, флаша домаће ракије се може наћи било где, чак између купуса и лука. Литар "шљивовице" кошта 400 динара. Продавци кажу да немају намеру да региструју продају.

"Као што нећемо да купимо прасе из гепека, јер је опасно по здравље, тако не би требало да купујемо ракију из разних канти, бурића, јер је то исто опасно по здравље", каже Бранко Нешић из Удружења "Најјачи укуси Србије".

"Уколико желимо да ракија буде српски бренд, она, просто, мора да има одређену стандардизацију", истиче Нешић.

У Србији сада има 258 регистрованих произвођача ракије. Процењује се да се у земљи годишње произведе око 12 милиона литара жестоких алкохолних пића.