Већи порез на некретнине

О дуго најављиваним изменама Закона о порезу на имовину, Влада ће се изјаснити до краја недеље. Како сазнаје РТС, већи порез на некретнине од идуће године плаћаће грађани, док ће фирме плаћати као и раније.

Иако је најављиван као закон који ће више да опорезује власнике скупих некретнина, порески терет осетиће сви, јер се драстично умањују олакшице које су до сада пореско задужење смањивале и до 70 одсто.

Подаци указују на то да су власници станова бољи порески обвезници од оних који живе у вилама. Само један власник, три виле на Дедињу, за порез дугује више од три и по милиона динара, сазнаје РТС.

Тржишна вредност некретнине неће бити, како је најављивано, основица за обрачун пореза.

Пензионисана професорка физике Марија Рашевић плаћа порез од четири и по хиљаде динара, и свако значајније повећање угрозило би њен пензионерски буџет.

"Ја сам успела да у три рате исплатим порез за ову годину, а замислите да се дуплира. Ја ћу морати да платим једну рату као сада порез", рекла је Рашевићева.

Ко одређује пореску основицу

Агенти који су свакодневно на терену кажу да је и тржишна вредност некретнина пала у односу на период када је закон најављиван. Важно је ко ће и на основу чега утврђивати ту нову пореску основицу.

"Да ли ће то бити Управа прихода, која очекује приход од тога. Да не буде - кадија те тужи, кадија ти суди, јер то не би ваљало", каже агент за некретнине Александра Кон.

За сада се зна да ће обрачунска основица моћи да се умањи највише за 40 одсто по основу старости некретнине. Тако се добија пореска основица, на коју се обрачунава јединствена пореска стопа од 0,4 одсто.

Ако је порез испод 20.000 динара, може се додатним олакшицама преполовити, али без обзира на то колико је изнад те границе, може бити умањен само за 10.000 динара.

"Терет пореза мора да сноси од 20 до 30 одсто најбогатијих, а ту спада и део средње класе. Неко ко има стан од сто квадрата, он је релативно богат, без обзира на то какав приход остварује, јер он има имовину вредну 200.000 евра", сматра експерт за порезе Милојко Арсић.

Од новог пореског закона највише очекују општине у чије се касе слива тај новац. Од кад је наплата прешла у њихову надлежност порасла је за 30 одсто.

"Општинске пореске администрације нису лење, јер шаљу опомене. То је нешто са чим општине и градови могу да рачунају у овим тешким временима, јер ће моћи да пуне буџет, а то се све враћа граду и грађанима", истиче Ђорђе Станичић из Сталне конференције општина и градова.

Поред проблема да приволе пореске обвезнике да измире обавезе, највећи проблем, како се процењује, јесте што више од половине власника некретнина уопште није у пореској евиденцији.