Привреда у раљама бирократије

Србија није баш идеална држава за пословање, јер споро укида сувишне прописе и бирократске процедуре.

Од 79 препорука из "Сиве књиге Националне алијансе за локални економски развој", које би знатно упростиле започињање посла у Србији, за годину дана спроведено је само шест, а још 10 препорука делимично је прихваћено.

Кад би привредници финансијске извештаје о пословању предавали на један шалтер, уместо на два, уштедело би се два милиона евра.

Ако би се електронски пријављивао ПДВ пореској управи, уштеда би била 3,5 милиона евра. Пет таквих ставки и 48 милиона евра остало би привреди. Међутим, бирократија успорава процес.

"Имамо 79 спроведених препорука из свеобухватне реформе прописа, неке од њих су изузетно важне, поједностављују живот привредницима", рекао је саветник за регулаторну реформу, НАЛЕД Душан Васиљевић.  

Међутим, на неким бирократским нивоима имамо људе којима одговарају дуги редови на шалтерима, јер то виде као извор свога утицаја, каже Васиљевић и додаје да ће се ти проблеми решити већим фокусом на проблеме грађана оних који воде те институције.

Због тога што привредници свакодневневно уплаћују пазар, беспотребно се потроши 38 милиона евра. За то се, кажу, тражи решење.

Добар потез је то што путни налози сада важе 30, уместо седам дана па ће држава годишње штедети 20 милиона евра. Светска банка саветује да се Србија што више посвети инвеститорима.

Важан приватни сектор

Директор Канцеларије Светске банке у Београду Лу Брефор рекао је да Србија не може да дозволи низак ниво економског раста и да мора да створи окружење које ће да отвара радна места.

"Криза нас је научила да владе треба да буду укључене у економију, а нема дилеме да је за побољшање економског раста најважнији приватни сектор. За приватни сектор важно је да привуче велике компаније, које могу да донесу менаџерску и технолошку изузетност", навео је Брефор.

Корупција се у "Сивој књизи" наводи као главна препрека за пословање у Србији.

Просечан мито 55 одсто је већи него прошле године. На негативној листи по спровођењу реформи су министарства трговине, економије, пољопривреде, финансија и ресор животне средине и просторног планирања.

И Хрвати покушавају да спроведу гиљотину прописа. Суседе највише муче подзаконски акти.

Стручњак за локални економски развој у Хрватској Андреа Вугриновић рекао је да је кључно да се ти подзаконски акти доносе на време по могућности заједно са законом, јер се у супротном успоравају инвестиције и отварање радних места.