"Јужни ток" корак испред "Набука"

Москва је постигла "својеврсну победу" у надметању својих гасних пројеката, укључујући и "Јужни ток", са конкурентским гасоводом "Набуко" који заговарају Европска унија и САД, оцењује британски Би-Би-Си, у осврту на енергетски споразум који су јуче у Анкари потписали руски премијер Владимир Путин и његов турски колега Реџеп Тајип Еродоган.

Путин и Ердоган су, како прецизира Би-Би-Си, потписали низ докумената којима се отвара пут за сарадњу две земље на великим енергетским пројектима, укључјући и изградњу гасовода "Јужни ток", који би требало да прође и кроз део територијалних вода у Црном мору које припадају Турској.

Москва се нада да ће баш "Јужни ток", чији ће један део пролазити и кроз Србију, постати главни цевовод за снабдевање низа европских земаља гасом, наглашава Би-Би-Си, позивајући се на мишљење енергетских стручњака.

Би-Би-Си указује је да јучерашњем свечаном потписивању великог руско-турског енергетског споразума присуствовао и италијански премијер Силвио Берлускони, јер је нафтна компанија из његове земље - ЕНИ - главни партнер руског концерна "Гаспром" у изградњи "Јужног тока".

Аналитичари наводе да потписани споразум Русије и Турске обухвата, поред гасног и протоколог о изградњи нафтовода Самсун - Чејхан, као и документ о нуклеарној сарадњи, што одражава намеру Турске да се наметне као незаобилазан енергетски чинилац у региону и шире.

Турска је у складу са тежњом да постане регионално "енергетско чвориште" прошлог месеца потписала и уговор са Европском унијом којим се предвиђа изградња ривалског гасовода "Набуко", за пренос гаса из средње Азије, заобилазећи територију Русије.

Основни проблем "Набука" је у томе што је тешко наћи гас који би пунио његове цевоводе, истиче Би-Би-Си и цитира Путинове речи који је након преговора са Ердоганом изјавио да његова земља "жели да обезбеди достављање гаса целој Европи и да даље унапређује сарадњу са Турском."

Међу недостацима "Набука" истичу се лоши политички односи САД с Ираном и нестабилна политичка ситуација у Ираку што отежава реализацију гасовода.

Као проблем се наводи и лоша инфраструктура у Ирану, као и резерве гаса које су у унутрашњости земље што битно увећава трошкове експлоатације, наводи агенција за стратешка предвиђања СТРАТФОР.

Експерти побијају објашњења да се "Јужни ток" и "Набуко" допуњују. То су ривалски пројекти, јер циљају на исте купце и изворе гаса.

Ко буде бржи, могао би да одложи други пројекат и до десет година, сматрају аналитичари.

Градња "Јужног тока" у новембру 2010. године

Градња гасовода "Јужни ток", чији један део треба да прође и кроз територију Србије, може почети у новембру идуће године, изјавио је у Анкари руски вицепремијер Игор Сечин.

Почетак градње "Јужног тока" у наведеном термину је реалан јер би, како су потврдили представници руске владе, Турска до 1. новембра ове године требало да одобри обављање истраживачких радова на траси "Јужног тока", а до почетка новембра наредне године и да дозволи градњу тог енергетског објекта по турском подводном делу Црног мора.

Гасовод "Јужни ток" треба да се постави од руског до бугарског, или румунског, дела црноморске обале, а затим продужи на северу ка Србији и даље према Мађарској и Аустрији, а на југу према Грчкој и југу Италије.

Капацитет гасовода "Јужни ток" планиран је на 63 милијарде кубних метара годишње, извештава руска агенција "Финмаркет" и подсећа да се трошкови градње само морског дела тог међународног енергетског објекта процењују на 8,6 милијарди евра. Укупни трошкови градње "Јужног тока" могли би, према различитим рачуницама енергетских експерата, да буду два до три пута већи, наводе руска гласила.