Носталгија или интерес

Према истраживању маркетиншке агенције ГФК, чак 72 одсто хрватских грађана подржава стварање заједничких предузећа некадашњих република Југославије. Иако су политички односи Србије и Хрватске, према речима највиших државних званичника, у успону, привредна сарадња није сразмерна.

У Србији послује преко 200 хрватских предузећа, док је у Хрватској само десетак наших. Има ли, после охрабрујућих изјава политичара о доброј сарадњи, простора да се и привредна сарадња побољша?

Двадесет година после распада, три некадашње републике Југославије повезао је воз. Данас, седам од десет Хрвата прихватило би и друга заједничка предузећа Србије и Хрватске.

Ни Срби, изгледа, немају ништа против те идеје. Кажу да су Србија и Хрватска биле једна држава.

"Време је да се окренемо једни другима. Добра је Европа, Запад, Исток, али ми смо на Балкану и требало би да се сложимо", каже један од анкетираних грађана.

Расположење грађана, али и добар политички сигнал који су недавно послали председници две земље, привредници виде као охрабрујуће.

"Било би природно да је много више предузећа инвестирало у Хрватску и у наредном периоду управо такве вести говоре у прилог томе да ће се појачати сарадња и инвестиције српске привреде у Хрватску", каже Михајло Весовић, потпредседник Привредне коморе Србије.

"Хрватска је до сада уложила у Србију 430 милиона евра. Има простора и за реализацију српских пројеката у Хрватској, пре свега у наступу на трећим тржиштима. Фирме су сада добиле и политичку потврду и подршку за заједничке пројекте", каже Дуња Коњевод из Хрватске привредне коморе.

Отклоњене неке од баријера

Хрватске фирме су међу значајнијим учесницима приватизације у Србији. Насупрот томе, само једном српском предузећу то је пошло за руком у Хрватској - компанија "Свислајон" купила је "Еурофуд маркет" у Сиску.

Неке од баријера изгледа да су отклоњене недавном посетом председника Тадића Вуковару, а доста се очекује и од његовог одласка у Загреб, крајем месеца, када ће га пратити и привредна делегација Србије.

Лидер Самосталне демократске српске странке у Хрватској Војислав Станимировић каже да привредници нису толико заинтересовани за улагање у Хрватску, због тога што нема добре воље са хрватске стране и додаје да ће долазак привредне делегације заједно са председником нешто променити.

"Као грађанину Хрватске, мени је неугодно када видим колико тога хрватског има на полицама маркета у Србији, а како мало српског производа има у Хрватској. Мора се догодити, ипак, нека нивелација", каже новинар из Загреба, Драго Пилсел.

Ако не раније, чвршћа сарадња несумњиво ће се остварити унутар ЕУ, када би могло да се створи локално или регионално тржиште.

А, да би се за српски и хрватски производ добио европски новац, расположење грађана, према мишљењу стручњака, требало би да прати добра реклама и заједничка тактика у наступу на трећим тржиштима.