Ко има, тај нек' штеди

Ове године недељу штедње прати и бојазан потенцијалних штедиша, може ли инфлација да обезвреди њихове улоге. Међутим, већина грађана такве бриге нема. На годишњем нивоу, евре је могуће орочити уз камату до 9 одсто, а динаре и до 15 одсто.

Протеклих година штедња је расла, банке у овом тренутку располажу са око 6,6 милијарди евра штедних улога грађана. По основу кредита, грађани банкама дугују 4,8 милијарди.

"Врло је тешко из текућих примања повећати штедњу, али грађани своје некадашње залихе доносе у банке и то је добро. Са просечном платом од 310 или 320 евра наравно да је готово немогуће повећати штедњу", рекао је генерални секретар Удружења банака Верољуб Дугалић.

Да би подстакла динарску штедњу Народна банка је донела одлуку да пословне банке ослободи издвајања обавезне резерве, за све динарске улоге у недељи штедње. Урађено је неколико студија о исплативости девизне и динарске штедње у последњих десет година.

Вицегувернер Бојан Марковић рекао је да су анализе показале да се у неким периодима више исплатила динарска, а у неким девизна штедња.

"У  већини периода у последњих 10 година ипак била исплативија динарска штедна, када се узму у обзир и камате и промена девизног курса и чињеница да се код динарске штедње не плаћа порез на каматну стопу, док се код девизне плаћа", рекао је Марковић.

Из Удружења банака грађанима поручују да се при избору валуте у којој ће штедети, воде личном проценом.

У недељи штедње осим камата, банке нуде и поклон производе, повољне картице, полисе осигурања, електронске услуге. Познаваоци кажу да ваља бити опрезан јер иако је повољно, додатно кошта.