Пољопривреда без стратегије

У сељачким домаћинствима тврде да су све сиромашнији јер је држава преполовила издвајања за пољопривреду, а намети и живот, све су им скупљи.

Економске недаће кренуле су са жетвом. Пшеница је пре месец дана вредела 9,5 динара по килограму, што је 37 одсто мање него прошле године, док су улагања у производњу већа 50 процената.

Нема ни јасне поруке сељацима колико ће у наредном периоду вредети пшеница. То је само један пример сиромашења сељака а ни држава им често не исплаћује обећану помоћ.

Субвенције касне. Још нисмо добили динар за субвенције. Када ћемо добити? Држава обећава, али је тешко рећи када ће то бити", рекао је Стојан Падејчев из Кикинде.

На мукама су и воћари. Цене вишње, малине, брескве преполовљене су у односу на прошлу годину. Киша је додуше умањила квалитет али и мала потражња довела је до пада откупних цена.

"Производе се вештачки сокови, а колико се воћа баца. Да иаммо неку сигурност, а овако радимо напамет", рекао је Живорад Перић из Удовца.

И произвођачи меса и млека одавно само преживљавају. Сточарство, окосница пољопривредне производње веома заостаје за европским земљама.

Поређења ради, број грла стоке на сто хектара, у односу на рецимо Холандију чак је 10 пута мањи. Мало је појединачних примера који покушавају да унапреде пословање.

Инострани партнер је у БД "Агро", у Добановцима, за четири године уложио је 40 милиона евра у производњу млека.

Суочени смо са потпуном небригом државе у односу на цео концепт пољопривреде. Нама је укинута премија за млеко, субвенција по хектару обрадиве њиве, укинуто је и субвенционисање цена нафте", рекао је Љубиша Јовановић из ДБ "Агро" из Добановаца.

"Нажалост, Србија нема стратегију развоја пољопривреде која би била фундамент развоја у наредних бар пет или шест година. Постоји национални програм, али њега није усвојила Влада", рекао је Драго Цвијановић из Института за економику пољопривреде

У Министарству пољопривреде признају да су готово остали без новца за бржи развој. Аграрни буџет је у односу на прошлу годину знатно мањи. Пре три године он је износио 23,6 милијарди, пре две 21, а прошле чак 27,6 милијарди динара, овогодишњи је скоро преполовљен..

"Стратегија представља само мртво слово на папиру. Улколико немамио довољно средстава у аграрном буџету, у односу на прошлу годину, он је мањи за 40 процената. У тим условима је тешко говорити о стратегији", рекао је Милан Стегић из Министарства пољопривреде.

Подсећамо да је ребалансом буџета пољопривреда ускраћена за четири и по милијарде динара. Највећи део пара у аграрном буџету намењен је за субвенције по хектару обрадиве површине, за премије и регресе, које споро стижу до сељака.