Марже за стамбене кредите остале високе

Иако су банке најавиле смањење марже за стамбене кредите, у протекала три месеца већина је повећала своју зараду, па је просечна маржа порасла на 5,65 одсто. Према анкети Народне банке, маржу је смањила само "Сосијете Женерал" банка.

Криза и високе камате сигурно су главни разлози због којих се грађани ређе одлучују за куповину стана на кредит. У јавности се све чешће говори о активирању хипотека.

Од 376 милијарди динара колико грађани дугују банкама, око две трећине је за стамбене кредите. Последњих месеци грађани их ређе узимају, а благо је порастао број оних који нередовно плаћају рате.

Уредна отплата стамбених кредита 

Ипак, банкари кажу да су задовољни досадашњом уредношћу у отплати кредита, посебно стамбених.

"Имали смо пар случајева у којима су клијенти запали у тешкоће, ради се о пет до шест случајева. Банка се није одлучила да активира хипотеку. Није у интересу банке да прогласи цео кредит доспелим и да активира хипотеку. Нарочито ако постоји могућност да клијент изађе из потешкоћа", објаснио је Небојша Ђорђевић из "Алфа банке".

Ђорђевић наводи да су у неким случајевима људи остали без посла, или су имали смртни случај, па је требало времена да се консолидују и наставе са отплатом.

Када не постоји начин да дужник настави да плаћа кредит, активира се хипотека. Од добијеног новца најпре се враћа дуг банци, а ако то није довољно, разлику надокнађује Национална корпорација.

Ако се стан прода за износ већи од кредита, вишак иде кориснику кредита.

"То се дешава када банка прогласи кредит доспелим то је две до три неплаћене рате, корпорација се укључује и плаћа уместо корисника, а банка приступа продаји некретнина под хипотеком", објаснио је Александар Јовић из Националне корпорације за осигурање стамбених кредита.

Стамбено кредитирање у Србији неразвијено

Проблеми у враћању дугова настају између четврте и седме године отплате, што је период у који управо улазе многи дужници у Србији, прецизирајући да су од 50.000 стамбених кредита осигураних у Националној корпорацији - проблематична свега 22.

"Прве случајеве - пет до шест - забележили смо прошле године. Невероватно да је било кредита да се ни једна рата није отплаћивала, два су враћена у отплату, 20 су у процесу ликвидације", рекао је Александар Јовић.

Стамбено кредитирање у Србији није развијено. Дугови за кров над главом износе свега три до три и по одсто бруто домаћег производа. У источној Европи 10, а у западној 40 одсто.

Стручњаци сматрају да би било добро када би држава поново субвенционисала стамбене кредите, јер би то грађанима омогућило да се јефтиније задужују, а подстакло би и развој грађевинске индустрије.

Министар економије Млађан Динкић најавио је да ће Влада детаље програма саопштити почетком септембра.

У Министарству финансија нису могли да одговоре на питање да ли у буџету има пара за дотирање стамбених кредита. Кажу да им Министарство економије није доставило никакав предлог и да не знају да ли се министар економије Млађан Динкић са неким о томе договорио.