Тешко до стана

Како до стана, питање је које мучи неколико стотина хиљада људи. Стамбени кредити у Србији најнеповољнији су у региону, а банкари кажу да се не може очекивати пад камата.

У Националној корпорацији за осигурање стамбених кредита кажу да ће субвенционисаних кредита бити довољно за све који испуњавају услове, а постоји могућност да ће, од следеће године, моћи да их добију и старији од 45 година.

У првих девет месеци ове године, код Националне корпорације осигурано је 7.500 позајмица, што је за трећину више него у истом периоду лане.

Свако ко узме стамбени кредит на 20 или 30 година, вратиће два или три пута више новца него што је вредност купљене некретнине. Према најновијим подацима, камате на стамбене кредите су од 5,9 до 12 одсто, односно 8,5 одсто годишње.

Најјефтинији су стамбени кредити, које субвенционише држава. У последњих пет година, Национална корпорација за осигурање стамбених кредита осигурала је више од две милијарде евра.

"То подразумева да је скоро 60.000 грађана на овај начин решило стамбено питање. Наравно простора за даљи раст има када поредимо земље у окружењу. Међутим, ово су сјајни резултати ако се подсетимо где смо били пре пет година", рекла је Данијела Попадић из Националне корпорације за осигурање стамбених кредита.

Банкари објашњавају да се услови пословања у Србији разликују од оних у региону, због чега су различите каматне стопе.

"Не видим да је ни у једном сектору у Србији не постоји већа конкуренција и здравија конкуренција него у банкарском сектору, тако да тренутне каматне стопе које су формиране, а тичу се стамбених кредита, представљају нашу реалност", каже Александар Чортан из Алфа банке.

Мирко Шпановић из Хипо Алпе Адриа банке каже да је у овом тренутку најважније да дође до потпуне стабилизације економских прилика до спуштања инфлације, базних каматних стопа и до спуштања стопе ризика за капитал који улази у Србију. 

"То су неки макро услови који би обезбедили да у дужем року дође до трајног спуштања каматних стопа на дугорочне кредите у Србији", истиче Шпановић.

Већу конкуренцију на тржишту некретнина и мање камате омогућио би Закон о лизингу, који имају све европске земље, осим Албаније, Црне Горе и Србије.

"Закон о лизингу може омогућити да се развије још један сегмент тржишта некретнина и омогућити да људи који узимају тај лизинг, који би желели да купе некретнину имају још један избор. То побољшава спектар могућности за решавање стамбеног питања и пословног простора", сматра Томислав Секулић из Удружења посредника у промету непокретности "Кров".

Они који узму кредите, редовно их враћају. Од око 56.000 стамбених кредита осигураних у Националној корпорацији, до сада су раскинута 104 уговора.