Храна - српска нафта

Храна је једна од највећих извозних могућности Србије, али, да би се продавала ван земље, мора да буде препознатљива и квалитетна.

Стручњаци тврде да би већ заштитом географског порекла и робног жига, за три до пет година, могли да се удвоструче приходи од извоза хране.

Годишње се производи 30.000 тона квалитетне црвене зачинске паприке, која ценом није конкурентна на европском тржишту јер су државне субвенције много мање од европских.

Зато је компанија "Алева", са Научним институтом у Новом Саду, покренула пројекат заштите географског порекла зачинске алеве паприке.

Директор "Алеве" Миле Клепић сматра да ће тај производ да стекне бољи положај на тржишту ако се каже да је он особеност неког краја јер ће онда потрошач више да га цени и више да плати.

Ваљевски специјалитет, дуван чварке, Славан Баточанин заштитио је као сопствени производ.

"Промоција кошта доста, фестивали, такође, коштају то је промоција самог бренда. Ништа ти не значи производ ако од њега не направиш добру промоцију и ако не направиш да буде харизматичан, препознатљив и тражен", рекао је Славан Баточанин.

Жиг и географско порекло у Заводу за интелектуалну својину може заштитити појединац или регион, а процедура траје и до годину дана. Оно што производимо довољно за извоз и што треба заштитити јесте српска шљивовица, ужичка пршута, бели овчији и крављи сир, краљевачки кајмак, лесковачки роштиљ.

"Бар два пута би се могао увећати наш укупан девизни приход. Дакле, са садашње две милијарде долара на близу пет. У том би учешће брендираних или заштићених производа, било бар повећано за неких педесетак одсто", рекао је Милан Простран из Привредне коморе Србије.

Чак и када се заштити производ, да би постао бренд, неопходно је дуго одржавати квалитет, а националне брендове требало би да представљају и сви државни органи.

Најважнији подстицај за компаније да заштите своје производе, јесте то што брендирана роба може коштати и 50 пута више од обичне.