Криза стигла на Кипар

Економија Кипра углавном се заснива на туризму и другим услужним делатностима, а људи се, ради штедње, најлакше одричу путовања, па је тако криза временом стигла и на то острво.

Кипрани су, међутим, уз Португалце, Норвежане и Швеђане, ретки оптимисти у Европској унији. У недавној анкети једино су становници те четири земље рекли да ће 2010. година бити боља него претходне.

Острво у Медитерану са 340 сунчаних дана многи странци бирају као место за одмор, а британским пензионерима је, због мањих трошкова живота и боље климе, омиљено и као место за живот.

Од услужних делатности земља остварује чак три четвртине бруто домаћег производа.

Прошле године број туриста био је за десет одсто мањи од уобичајеног и Кипар се у једном тренутку нашао у рецесији.

Никад није било теже наћи посао, а мањак у буџету скочио је на 5,4 одсто. Држава разматра да га смањи повећањем пореза и смањењем плата у јавном сектору.

Једна продавачица у Никозији каже да се све променило. Према њеним речима све је поскупело, људи се не усуђују да троше превише новца, а кад купују, бирају јефтиније ствари, а отворено је много продавница са кинеском робом.

Тржипте некретнина у колапсу 

Промет на тржишту некретнина је преполовљен, јер мало коме на памет падају тако крупна улагања.

То је изазвало пад цена некретнина. Неке грађевинске компаније их распродају тек да поврате уложени капитал.

Директор продаје у грађевинској компанији "Браћа Јакову" Андрос Андронику каже да су цене у једном тренутку после уласка у Европску унију постале нереално високе. "Дошло је до вештачког раста цена, рекао бих да је било и похлепе међу трговцима некретнинама", оцењује Андронику.

Северни део острва који се, после турске окупације пре 36 година, једнострано прогласио за Турску републику северни Кипар, економски је у заостатку за јужним делом насељеним Грцима који је у Европској унији.

Странци се устежу да улажу у непризнату земљу, пре свега због несређених имовинских питања. Зато су кипарски Турци већином за уједињење острва.

Обновљени преговори о уједињењу ушли су у трећу годину, али, иако се лидери две кипарске заједнице састају готово једном недељно ни на чијој земљи под контролом Уједињених нација, циљ није ништа ближи.

Питања управљања могућом заједничком државом, права расељиних лица и присуство 30.000 турских војника, још су непремостива.