Предложене мере за већи извоз

Управни одбор Привредне коморе Србије усвојио је предлог мера за побољшање привредног амбијента, са нагласком на превазилажење неликвидности и подстицаја инвестиција, што треба да резултира већим извозом.

И поред забележеног раста индустријске производње и извоза у првих седам месеци ове године у односу на исти период прошле, привредни раст је и даље недовољан и сувише неуједначен да би се могло говорити о изласку из економске кризе, саопштила је Привредна комора Србије, после седнице Управног одбора.

Предлог мера биће прослеђен председнику Владе Србије Мирку Цветковићу и ресорним министарствима најкасније до понедељка, изјавио је председник ПКС Милош Бугарин.

Мере се односе на решавање дужничко-поверилачких односа, регулисање тржишта, финансирање производње намењене извозу, реформу пореског система, као и усвајање закона који подстичу веће инвестиције.

Највећи проблем српске привреде је неликвидност, готово 70.000 фирми је у блокади због неизмирених дугова, а они други кредите све више узимају и све теже враћају, за 15 одсто кредита рате касне више од три месеца.

Потребно је, како је предложио Милош Бугарин, прописати да држава и сви корисници буџета обавезе према привреди измирују у року до 60 дана.

"Од укупно одобрених кредита са субувенционисаном каматном стопом, 87 одсто је утрошено у ликвидност. То су паре бачене у бунар", рекао је државни секретар у Министарству трговине Љубиша Димитријевић.

Управни одбор ПКС-а се сагласио са његовим предлогом да се изменама прописа обезбеде услови за финансијско реструктурирање дужника који имају тржишну перпективу, као и да Фонд за развој преузме део власништва у предузећима од којих не може да наплати доспеле рате кредита.

Указујући да је поскупљење хране главни покретач инфлације у Србији чланови Управног одбора су се заложили за дугорочну стратегију финансирања пољопривреде и хитно доношење закона о задругама и робним резервама, како би се обезбедила довољна производња и понуда примарних пољопривредних производа.

"Имали смо приносе за 20,3 одсто мање него прошле године. Све то је резултирало растом цена пшенице, брашна, што се одразило и на скок основних животних намирница", рекао је Бугарин.

Директор Сектора Народне банке Србије за економске анализе и истраживања Бранко Хинић је упозорио да би због поскупљења основних намирница инфлација до краја године могла да пређе горњу утрђену границу од осам одсто.

Он је навео да су неки пољопривредни производи скупљи 35 одсто него прошле године и да је Србија рекордер међу земљама у окружењу по ресту цена хране, за шта нема економског оправдања.

"Централна банка има механизме да спречи да инфлација пробије договорене оквире", истакао је Хинић.

Управни одбор је, као једну од подстицајних мера за привреду, предложио убрзање пореске реформе, како би се смањила оптерећења зарада.