Кинески јуан угрозио долар

Чињеница да се у америчком Конгресу припрема закон који ће дозволити администрацији у Вашингтону да предузме жестоке мере против Кине, као одговор на "манипулације националном валутом", показује да су односи две најмоћније светске привредне силе све напрегнутији, пише лондонски Фајненшел тајмс.

Предлог тог закона већ је достављен на разматрање Комитету за буџет Конгреса САД, а аналитичари истичу да ће усвајање тог законског акта изазвати оштру реакцију Пекинга.

Није искључено да Пекинг поводом тог случаја упути жалбу Светској трговинској организацији, где би, како наводе светске новинске агенције, можда могао да добије подршку неких чланица за своје ставове.

Уколико поменути закон Конгрес усвоји у верзији коју су предложили представници владајуће Демократске партије у Представничком дому Конгреса, тада ће се америчкој влади широм отворити врата за предузимање казнених мера против кинеских извозника, путем увођења додатних царина или других ограничења на пласман њихових производа у САД.

Вен: Кина неће подлећи притиску

Премијер Кине Вен Ђибао је ове седмице изјавио у Њујорку, где је предводио делегацију своје земље на заседању Генералне скупштине УН, да Пекинг "неће подлећи економском притиску САД и да ће његова земља наставити реформу валутне политике", пренела је ТВ мрежа Си-Ен-Ен.

Вен је рекао да би многобројна кинеска предузећа банкротирала уколико би Пекинг прихватио захтев Вашингтона да повећа курс своје валуте, јуана, за 20 до 40 процената у односу на тренутну вредност.

Шеф кинеска владе је указао, осим тога, да курс јуана уопште није разлог што САД у робној размени са његовом земљом имају огроман годишњи дефицит, који премашује сто милијарди долара, већ је узрок томе "незадовољавајућа структура двостране трговине и инвестиција."

Кина је 19. јуна одлучила да курс јуана више не везује чврсто за долар. То се догодило у тренутку када је америчка валута вредела 6,83 јуана.

Курс јуана је након тог датума почео да расте, а у протекле две седмице успон те валуте према долару је био више изражен и сада се за једну "зелене новчаницу" добија, према важећем течају који одређује Банка Кине, 6,7079 јуана. То је највиши ниво кинеске новчане јединице од 1993. године.

Кина је у јулу 2005. године почела политику постепене ревалвације своје валуте и у протеклих око пет година јуан је ојачао према долару више од 20 одсто.

Заштита интереса 

Америчка влада је, међутим, незадовољна досадашњим мерама Пекинга, усмереним на раст јуана. Саветник председника САД за Азију Џеф Бадер је поручио Кини да ће, уколико не учини одговарајуће кораке, Вашингтон "предузети акцију и циљу заштите америчких интереса", наводи Фајненшел Тајмс.

Неки економисти сматрају да САД од Кине, кад је реч о даљој апрецијацији јуана, "захтева немогуће", јер је у кратком року, на чему инсистирају многи политичари у Вашингтону, то нереално учинити.

"Ревалвација било које валуте од 40 процената у кратком року може захтевати само онај ко није упознат са економском природом валутних курсева", констатовао је економист познате француске банке "Сосијете женерал" Глени Магвајер.

Раније је кинески премијер поручио Вашингтону да би "свака нагла промена курса јуана била штетна не само за привреду његове земље већ и за целу глобалну економију, па да због тога Пекинг неће мењати своју валутну политику.