Још нема договора о новим порезима

Влада Србије тражи начина да попуни „рупу у буџету", истовремено спремајући за Међународни монетарни фонд образложење због чега буџетски дефицит треба да буде 4,5 одсто. Увођење евентуалних нових пореза још није усаглашено, а стручњаци упозоравају да фискална политика мора опрезно да се мења, да се не би направила већа штета него корист.

Премијер Мирко Цветковић од буџетских корисника очекује даље уштеде и рационализацију, али истиче да Влада привреду и грађане неће оптерећивати додатним наметима.

"Влада се припрема за преговоре са ММФ-ом који су заказани за крај августа. У том смислу, дао сам налог највећим буџетским корисницима да размотре све могућности за уштеду и рационализацију", изјавио је Цветковић агенцији Танјуг.

Премијер је нагласио да Влада и даље стоји при ставу да се неће повећавати ПДВ. Што се тиче нових пореских закона они, према речима премијера, још нису договорени ни усаглашени.

Ипак, из Министарство финансија стигле су најаве да би стални недостатак буџетских средстава Владу могао да натера да уведе нове намете на зараде.

Тако је, уместо јединствене стопе пореза на зараде, од 12 одсто, обелодањен предлог увођења двојне стопе пореза, при чему се трећина просечне зараде, то јест око 9.000 динара, не би опорезивала.

Сума од девет до 40 хиљада опорезивала би се, на пример, 10 одсто, а преко тог износа 20 процената.

Министарка финансија објаснила је да би се, поред ове две пореске стопе на плате, увела и јединствена пореска стопа на капитал од 10 одсто.

За и против  прогресивног опорезивања

Аналитичари кажу да је прогресивно опорезивање замишљено тако да се онима који имају више, више и узима, али примећују да се не води рачуна о економској снази породице, то јест, исто се опорезују оне у којима сви зарађују и оне у којима има деце, незапослених или болесних.

Привредни саветник Андрија Јовичић сматра да је целисходније да се уведе такозвани "синтетички" порез на зараде, али да је то нереално јер је такав порез скуп и захтева ефикаснију пореску администрацију.

И страни инвеститори указују на то да је промена опорезивања зарада лоша порука и страним улагачима.

Игор Лончаревић из Америчке привредне коморе каже да би се увођењем додатних пореза смањила пореска конкурентност коју Србија има.

"Самим тим ми ћемо прећи стопу које имају неке земље Европске уније, попут Словачке", рекао је Лончаревић.

Иако је програм за превазилажење кризе усмерен на поспешивање личне потрошње, евентуално додатно опорезивање највише ће погодити грађане који имају кредите.

"Банке ће у том сегменту вероватно размишљати како да побољшају ефикасност наплате и евентуално повећају рокове у наплати кредита", каже Веселибнка Милошевић из Алфа банке.

И у Унији послодаваца сматрају да су недопустиви нови намети на зараде, када се на прсте могу набројати ликвидна предузећа.

Уколико не прође предлог Министарства за нове намете на зараде, Влади остаје да "гледа у небо".

Наиме, ако у кишној години добро роди, пољопривреда ће за два одсто ублажити пад друштвеног производа. С друге стране, приходи од транспорта ове године бележе значајан раст, а само од такси на прелете авиона ове године држава ће зарадити 300 милиона долара.

ММФ тражи штедњу

Међународни монетарни фонд и власти Србије постигли су 26. марта ове године споразум о "стенд бај" аранжману, вредном три милијарде евра, који је требало да траје до средине априла 2011. године. 

Споразумом се, међутим, Влада Србије обавезала на штедњу у држави на свим нивоима.

Најзначајнији од услов споразума предвиђа да буџетски дефицит износи три одсто бруто домаћег производа, као и да се спроведу одређене мере у правцу фискалног прилагођавања, односно, штедње и смањења јавне потрошње у Србији.

То подразумева и да држава надокнади мањак у приходима од око сто милијарди динара.

У склопу тог пакета, Влада Србије је замрзла фонд зарада у јавном сектору и пензије, уведено је додатно опорезивање зарада, спроведене су мере штедње на свим нивоима државне управе.

Претходно, половином новембра 2008. влада је постигла договор са ММФ-ом о 15-месечном стенд-бај аранжману "из предострожности", који је подразумевао кредитну подршку Србији од 520 милиона долара.