Кина и САД: Заједничко решавање проблема

Представници САД и Кине сложили су се, током дводневних разговора у Вашингтону, да избегавају протекционизам и да заједнички раде на смањењу огромног дебаланса у међусобној трговини, саопштио је после разговора амерички министар финансија Тимоти Гајтнер.

Гајтнер је, заједно са државном секретарком Хилари Клинтон, са америчке стране председавао разговорима, вођеним јуче и у понедељак у оквиру Стратешког и економског дијалога САД - Кина, чију је делегацију предводио вице-премијер Ванг Ћишан.

Прошле године, дефицит САД у трговини с Кином достигао је рекордних 266 милијарди долара.

У Вашингтону за такво стање пре свега криве курс кинеске националне валуте, јуана, који Пекинг, према њиховој оцени, намерно држи на ниском нивоу како би подстицао извоз.

Гајтнер је рекао да су се две стране сложиле да учине кораке како би избалансирале трговину, али није конкретно помињао валутне курсеве.

Кина спремна да стимулише домаћу тражњу 

Кинези су, како је речено на конференцији за новинаре после састанка, обећали да ће се потрудити да њихова економија убудуће буде мање зависна од извоза, што ће се постићи и подизањем домаће тражње, док су САД, са своје стране, обећале да ће смањити огроман буџетски дефицит.

То је значајно за Кину, која је највећи појединачни кредитор САД. Процењује се да приближно 70 процената својих девизних резерви, вредних 2,13 хиљада милијарди долара, Пекинг држи у доларским папирима.

Иако у разговорима, по свој прилици, није био помињан курс јуана, амерички привредници, које је интервјуисао Ројтерс, сматрају да је он веома значајан за будуће економске односе две земаље. Скот Пол, извршни директор Америчког удружења произвођача, изјавио је да Кина мора хитно да нешто учини по питању валутног курса.

"Нећемо видети никаквог значајног помака у трговинском баласу са Кином уколико то кључно питање не буде решено", рекао је он.

Конгресмен Рик Ларсен, копредседавајући конгресне Радне групе за САД и Кину, пак, сматра да је Пекинг "схватио поруку" да мора да поради на томе да му економија буде више зависна од домаће тражње него од извоза, што ће, опет, створити "широко тржиште и за некинеске компаније, укључујући и америчке".