Финансијска помоћ за угрожене кризом

Међународни монетарни фонд је саопштио да је почео да подиже средства која су у његове фондове уплатили Јапан, Канада и Норвешка. Ово повлачење средства последица је повећања броја земаља које се тој финансијској институцији обраћају за помоћ услед глобалне финансијске кризе.

Фонд је позајмио 1.287 милијарди у специјалним правима вучења (СДР), ММФ-овој незваничној валути, од Јапана (око две милијарде долара), 128,7 милиона СДР од Канаде и 59,4 милиона од Норвешке.

''ММФ веома цени дух сарадње који су Јапан, Канада и Норвешка испољили обезбеђујући да Фонд има довољно средстава да осигура ефикасну новчану помоћ земљама током текуће глобалне економске и финансијске кризе", наведено је у саопштењу Фонда.

Још неке земље обећале су додатна средства за ММФ, који жели да количину новца који може да позајмљује повећа за додатних 250 милијарди долара. ММФ оцењује да ће "додатне позајмице ојачати капацитет Фонда за кредитирање".

''Очекујемо да повећамо број земаља зајмодаваца наредних месеци, када ће о томе бити финализирани нови договори", наведено је у саопштењу ММФ-а.

Сиромашне земље тешко погођене кризом

Главни светски донатори финасијске помоћи, САД и Јапан, обавезали су се да ће повећати помоћ на 0,7 одсто бруто националног дохотка, али су до сада издвајали знатно мање.

Истовремено, привредно најснажније државе света троше билионе долара на стимулативне пакете који би требало да омогуће излазак из економске кризе и обнову привредног раста.

Потпредседник Светске банке за спољне послове Марван Муашер сматра да је игнорисање помоћи за сиромашне "кратковидо".

Муашер тврди да сиромашне земље тек почињу да осећају најтеже ударе економске кризе. У интервјуу Ројтерсу, потпредседник Светске банке је нагласио да су сиромашне земље тешко погођене кризом за коју нису одговорне, нити имају могућности да јој се одупру.

Марван Муашер, који је бивши министар спољних послова Јордана, сматра да је криза глобална и да зато захтева и глобална решења, али да многе од сиромашних држава света, пре свега у Африци, осећају "да су изостављене из једначине".

"Социјални аспект кризе" је у великој мери игнорисан, рекао је Муашер, додајући да СБ због тога позива богате нације да 0,7 одсто својих стимулативних пакета усмере на подршку сиромашним земљама.

Говорећи о стимулативним пакетима, потпредседник Светске банке је оценио да они "изгледа делују", али да би се подстакао опоравак потребно је учинити више: очистити банкарски сектор, увести нову финансијску регулативу, закључити текућу рунду трговинских преговора о либерализације светске трговине и то све да би се избегло прибегавање протекционистичким мерама.