Нова фискална одговорност

Уместо посебног Закона о фискалној одговорности, Влада Србије је одлучила да одредбе које регулишу ту област, угради у измене Закона о буџетском систему. Тако ће испунити још један од услова неопходних за наставак аранжмана са ММФ-ом.

Уместо овогодишњег буџетског минуса од 4,8 одсто, у наредних пет година, мањак у просеку не би смео да буде већи од један одсто бруто домаћег производа. Кад је реч о задуживању, не рачунајући обавезе по основу реституције, државни дуг, са садашња 33 процента, може да расте највише до 45 одсто бруто домаћег производа.

"Оно што је најважније у том моделу јесте да лична потрошња мора ићи испод инвестиција, а то се може постићи ограничавањем раста плата и пензија", рекао је економиста Миладин Ковачевић.

После ванредне јануарске повишице, већ две године замрзнутих плата и пензија, давања запосленима у јавном сектору и пензионерима биће повећавана два пута годишње. Прво у априлу, за половину раста бруто домаћег производа и потрошачких цена, а затим у октобру, када ће та повишица зависити само од кретања цена.

На раст пензија, друштвени производ, од 2013. године, утицаће само уколико је већи од четири одсто. На тај начин, удео издвајања за пензије, који сада достиже 13 одсто бруто домаћег производа, требало би да падне на 10 одсто, док би се за плате издвајало осам одсто.

Мање трошење и у општинама

Нова фискална правила важе и за општине, које ће убудуће моћи да потроше само 10 одсто више од прихода својих буџета у текућој години, не рачунајући инвестиције.

Градоначелник Лознице Видоје Петровић рекао је да ће то захтевати додатне напоре, како би се организовао живот локалне заједнице. Према његовим речима, морају се неки локални интереси ускладити са националним, ако то води једном новом квалитету располагања буџетским средствима који ће смањити јавну потрошњу и дати предност капиталним пројектима.

Да ли Влада спроводи прописана правила, контролисаће Фискални савет, чија три члана бира скупштина, а предложиће их председник Србије, гувернер и министар финансија.

"Оно што је у наставку реформи важно то је да се са фискалним правилима усклади пореска реформа, и да се све то сагледа у контексту новог модела раста који се ослања на инвестиције и извоз", истакао је Ковачевић.

Стручњаци се слажу да су уравнотежен буџет и контролисан јавни дуг, брана од инфлације и нестабилног курса. За озбиљне инвеститоре, таква клима је и најповољнија.