Мање крава на фарми

Повећање откупне и малопродајне цене млека неће, како тврде стручњаци, скоро допринети бољем снабдевању тржишта том намирницом. Несигурност и немогућност зараде, из дана у дан смањују број крава у шталама земљорадника, а за опоравак производње потребно је да прођу две до три године.

Петар Вујацков из Новог Бечеја, до прошле године, дневно је предавао 250 литара млека и гајио 20 крава. Сада има само шест музара.

"Никад се не зна колика цена ће бити сутра, ко ће бити откупљивач, ко ће да преузима млеко. Уговора конкретног нигде нема ни од једне млекаре", каже Вујацков.

Само у последњих годину дана, у Србији је број крава смањен за 80.000 што је 13 одсто од стада у 2008. години. На подручју општине Нови Бечеј, 2007. године било је 7.000 крава, прошле 5.200. Слична је ситуација и у другим деловима Србије.

Пре годину-две, млеко је у краћем периоду било на цени. Тада су људи различитих занимања, најчешће у Војводини, уз помоћ кредита, зидали стаје, куповали краве, запошљавали раднике.

"Махом су узимали кредите у еврима. Нису могли да их отплате, цена млека је пала, они су у колапсу. Од млека нема ништа, краве треба нахранити, а немају од чега, краве распродају", каже ветеринарски техничар из Новог Бечеја Соња Шерегеј.

Неки се, међутим, одлучују и на повећање производње. Богдан Ђуричин има 40 крава, а задржао је и 20 јуница.

"И пре најаве републике да ће да помогне млекарство и нас фармере, ја сам се одлучио на повећање производње. Незадовољан сам, јер се више улаже у ратарство, него у сточарство", каже Ђуричин.

Тешко је и уз већу материјалну подршку Министарства пољопривреде, па и млекара брзо обновити скоро преполовљено стадо крава. Професор доктор Зоран Машић са Ветеринарског факултета у Новом Саду сматра да треба да прође најмање две године од данас да добијемо јединке које би биле нова музна грла.

Пре најновије кризе у производњи млека у Србији, земљорадници су гајили просечно 33 краве на 100 хектара обрадивих површина. У Еворпској унији, тај број је три пута већи.

Развијеност пољопривреде мери се по томе колики је удео производње меса и млека у укупној производњи. Код нас, он износи непуних 40 одсто, док је у Европи 70 процената.