Криза најтеже погодила сиромашне земље

"Социјални аспект кризе" је у великој мери игнорисан, рекао је потпредседник Светске банке за спољне послове Марван Муашер, и позвао богате нације да 0,7 одсто својих стимулативних пакета усмере на подршку сиромашним земљама.

Главни светски даваоци помоћи, укључујући САД и Јапан, обавезали су се да ће њен ниво повећати на 0,7 одсто бруто националног дохотка, али засада издвајају знатно мање.

Истовремено, привредно најснажније државе света троше билионе долара на стимулативне пакете који би требало да омогуће излазак из економске кризе и обнову привредног раста.

Муашер, који је својевремено био министар спољних послова Јордана и заменик јорданског премијера, сматра да је криза глобална и да зато захтева и глобална решења, али да многе од сиромашних држава света, пре свега у Африци, осећају "да су изостављене из једначине".

Најтежи удари економске кризе 

Сиромашне земље тек сада почињу да осећају најтеже ударе економске кризе, мада у неким сферама глобалног финансијског тржишта има показатеља да је најгоре прошло, изјавио је потпредседник Светске банке.

Истичући да је светска економска криза у беду бацила нових 90 милиона људи широм света, углавном у земљама у развоју, Муашер је подсетио и да је због ње без посла остало 30 милиона људи.

Муашер је нагласио да су сиромашне земље тешко погођене кризом за коју нису одговорне, нити имају могућности да јој се одупру, пошто су непосредно пре тога биле изложене тешкој кризи што се тиче хране и енергетике.

Земље у развоју, које су биле заштићене од првог удара финансијске кризе, сада су изложене "другом и трећем", што се огледа у смањењу дознака домаћих држављана запослених у иностранству, у опадању страних инвестиција у здравство, образовање и инфраструктурне пројекте, као и у немогућности добијања кредита.

Тешке последице у здравству и образовању 

"Здравство и образовање су прве области које владе сиромашних земаља занемарују када је буџетски дефицит висок. На дужи рок то ће имати врло тешке последице", упозорио је Муашер.

Говорећи о стимулативним пакетима, званичник СБ је оценио да они "изгледа делују", али да би се подстакао опоравак потребно је учинити више - очистити банкарски сектор, увести нову финансијску регулативу, закључити текућу рунду трговинских преговора о либерализацији светске трговине, како би се постарали да сиромашне земље не буду занемарене.

Муашер је најавио да ће ММФ и СБ у октобру одржати годишњи састанак у Истанбулу, а неке од тема ће бити климатске промене и одрживи развој.

"Не можемо да тражимо од земаља у развоју да предузму мере за избегавање климатских промена, а да им у томе не помогнемо. То ће бити једна од тема разговора на овом скупу", изјавио је званичник СБ.