Произвођачи боровница се удружују

Како би заштититили своје интересе, воћари су основали земљорадничку задругу. За малине, купине и брескве, трговци плаћају половину прошлогодишње цене. С друге стране, производња питоме боровнице више се исплати, килограм кошта и до осам евра.

Уместо досадашњег удружења, воћари су у априлу основали земљорадничку задругу "Прима боровница". У задрузи су 42 задругара, сваки је дао оснивачки улог од по 150 евра, и имају плантажу боровнице на 30 хектара.

Боровнице дају и 12.000 килограма плода по хектару. Највећа улагања су прве године, при заснивању плантажа. Улог је 17.000 евра по хектару. Касније, уз мања улагања, боровница даје издашан род. 

Прву плантажу у Србији, подигао је Иван Ђукнић у Белановици пре 29 година.

"Задруга даје веће могућности када је у питању продаја робе, набавка садница, када је у питању пласман боровнице у иностранству, и извоз боровнице. То су све могућности које нисмо имали преко удружења", рекао је Ђукнић.

Заједно можемо више

Иван Маринковић из Удовица код Смедерева каже да се учланио у задругу јер су задругари и воћари препознали интерес да без задругарства нема перспективе. Наши поседи су уситњени, па само заједно можемо више.

Према подацима Задружног савеза Србије, у последње две године основано је 50 општих и специјализованих земљорадничких задруга.

"На терену код новоформираних задруга недостатак је мањак стручног кадра, популарно названих менаџери, који би за задругаре организовали производњу на њиховом имању, набавку импута, пласман тих роба. Наравно, били би адекватно плаћени од задругара", рекао је Никола Михаиловић из Задружног савеза Србије.

У Задрузи "Прима боровница" кажу да ће на јесен конкурсом потражити стручњака који ће за њихов рачун бринути о пословању задруге. Таквих задруга, или кооператива које запошљавају тимове стручњака, највише има у Норвешкој, Данској и Италији.