ИЗИТ: Србија високо задужена

Директор Института за тржишна истраживања Милоје Кањевац рекао је да је однос спољног дуга Србије према БДП-у 78,1 одсто и да се ближи горњој граници од 80 одсто која означава улазак у зону високе задужености.

Али, то је у условима када се БДП обрачунава у текућим ценама, што значи да је БДП вештачки надуван, па је реалније да је Србија већ високо задужена, сматра Кањевац.

Он је указао да је спољни дуг Србије 2,6 пута већи од укупне вредности извоза, што је више од 2,2 пута, а то представља границу за улазак у зону високе задужености.

Кањевац је додао да је у односу на стање с краја прошле године спољни дуг у јуну, изражен у доларима, био мањи за 11,4 одсто, што је само оптичка варка, као последица јачања долара током 2010. године.

Када се гледа у еврима, спољни дуг Србије порастао је са 22,79 милијарди на 23,83 милијарде, односно 4,6 одсто.

Генератор раста спољног дуга је јавни сектор, чији дуг је повећан са око 10 милијарди долара у мају на 10,2 милијарде у јуну.

У односу на децембар смањен је за 2,2 одсто, али то проистиче само из курсних разлика, објаснио је он, додајући да је изражено у еврима, спољни дуг јавног сектора порастао за чак 15,5 одсто.

Кањевац је указао да је приватни сектор повећао задуженост са мајских 18,8 милијарди долара на 18,88 милијарди или за 0,4 одсто, а у односу на децембар смањо за 15,7 одсто, што је опет само последица јачања долара.

Изражено у еврима, спољни дуг приватног сектора у јуну је ипак био мањи него у децембру, али за 0,9 одсто.

Разлози за повећање цена

ИЗИТ је оценио да су неефикасне државне институције, одсуство стратегије пољопривредног развоја и депресијација динара довели до пораста цена.

"Разлози за 'цунами цена' током августа мањим делом на страни тражње, а већим делом су последица структурних проблема привреде, утицаја климе, али и картелског понашања и неефикасности државе", рекао је Саша Ђоговић.

Ђоговић је навео да је битан разлог таласа поскупљења и депресијација домаће валуте, која је повећала цене увезених производа и сировина.

Разлози поскупљења су, како је додао, и непостојање стратегије пољопривредног развоја, неадекватна политика субвенција и премирања која доводи до назадовања пољопривреде и њеног конкурентског положаја у односу на окружење, што је уз неповољне временске прилике, довело до мање понуде производа.

Ђоговић је истакао и да ће до краја године постојати велика неизвесност око кретања цена, а пре свега оних које су под ингеренцијом државе - гаса, електричне енергије, комуналних услуга.

Он сматра да ће "кредитно-монетарна политике Србије и даље бити пооштрена" и да се и даље може очекивати повећавање референтне каматне стопе Народне банке Србије.