Спречити несташицу млека

Несташице млека изискују тражење дугорочног решења, па ће се тим проблемом ускоро позабавити и Привредна комора Србије.

Ниска откупна цена млека и симболичне субвенције, главни су разлог због којег су фармери десетковали производњу. Да би се из проблема извукли, траже да се цена сировог млека повећа на 33 евроцента по литру.

"Једноставно, људи све оно што им је вишак са фарме, што не могу да користе, они продају. Том неком пристојном ценом стопирао би се тај пад и остало би на овом нивоу на којем јесте. Уколико би цена била каква треба да буде, повећала би се 10 до 15 одсто количина произведеног млека", каже Сања Бугарски, из Централне асоцијације произвођача млека.

У "Имлеку", међутим, кажу да млеко откупљују по тржишној цени, јер прате трендове у Европи и окружењу. Литар сировог млека плаћају 28 и по динара.

"Ако цене у Европи коју плаћају млекаре и у окружењу буду расле, ми ћемо повећавати цену. Уколико цене у окружењу не буду расле, почну да падају, ми ћемо имати проблем, јер ћемо морати да смањујемо цену, јер нећемо бити конкурентни са нашим производима у радњама, ако плаћамо далеко више фармерима", сматра Слободан Петровић, из "Имлека".

Зато би требало, кажу, да држава помогне произвођачима млека знатнијим повећањем субвенција, јер су оне и у окружењу далеко веће од динар и по по литру, колико тренутно износи премија, и 12 и по хиљада динара, колико се даје по грлу.

У ресорном министарству, међутим, подсећају да је Србија сиромашна земља и да у буџету тренутно нема више новца за подстицаје. Очекују да ће ребалансом добити новац којим ће додатно стимулисати млекарску производњу.

Подршка инвестиционим пројектима

Осим премија, кажу, требало би повећати и подршку инвестиционим пројектима.

"Да ли је реч о проширењу основног стада, да ли је реч о унапређењу расног састава, или је реч о изградњи и опремању објеката за узгој музних грла, наравно, и за прераду и привремено складиштење млека пре него што буде послато на прераду. Упрово то су кораци које Министарство предузима и што ће наставити у будућем периоду", каже Милош Миловановић, помоћник министра пољопривреде.

Проблем је, кажу стручњаци, и што свака влада мења мере и планове које је затекла, а то је за пољопривреду погубно. Србија нема јединствену независну лабораторију у којој би се тестирали узорци млека.

За њено опремање потребно је око милион и по евра, а да би почела да ради неопходно је најмање годину дана.

"Лабораторија служи за то да се сви узорци од млека које се откупљује на терену допремају на једно место, чији су резултати валидни и на основу чијих се резултата вреднује млеко и врши његова исплата.

Тренутно су млекаре те које вреднују млеко, врше анализе и на основу тога плаћају млеко. Фармери су ти који мисле да млекаре не раде адекватно, не може нико да тврди да оне раде то добро или не, али једино на тај начин можемо то решити, као што је то решио сав остали свет", каже Драган Гламочић, Пољопривредни факултет у Новом Саду.

Као и много пута до сада, показало се да предлози како да се неки проблем реши постоје. Ипак, они су углавном на папиру или речима, док се у дело споро спроводе.

Уколико се са таквом праксом не прекине и у пољопривреду не почне да се улаже много више, млека ће бити све мање. А онда би и потрошачима стварно могло да прекипи.