Ограничени "апетити" министарстава

Државни секретар у Министарству финансија Вук Ђоковић изјавио је да ће закон о фискалној одговорности и аранжман са Међународним монетарним фондом, спречити да претерани захтеви министарстава у Влади утичу на правилно вођење фискалне политике у наредној години.

Ђоковић је истакао да, према плановима, расходи у буџету за 2011. годину не би требало да буду већи од 795 милијарди динара, а захтеви корисника већ су нарасли на скоро хиљаду милијарди динара, што је око 20 одсто више од онога што ће моћи да буде извршено.

Према његовим речима, уобичајено је да током припреме буџета захтеви корисника буду већи од онога што Министарство финансија може да обезбеди у том тренутку, али ће расходи морати да буду прилагођени буџетском дефициту од највише четири одсто бруто домаћег производа.

Ђоковић је нагласио да се не очекује да одмрзавање плата и пензија буде претерани ударац на буџет за 2011. годину, јер су са ММФ-ом проверене пројекције кретања буџетских прихода у наредној години и оцењено је да постоји простор да се плате у јавном сектору, као и пензије, подигну већ у јануару уместо у априлу.

Договорено је да, у принципу, плате и пензије прате инфлацију у претходном периоду и то ће свакако утицати на одређено побољшање животног стандарда грађана Србије, истакао је секретар.

Ђоковић је навео и да током предстојећег ребаланса неће бити повећања трошкова буџета, већ ће средства у вредности шест милијарди динара, настала углавном тако што одређене инвестиције предвиђене буџетом нису реализоване, бити прерасподељена.

Државни секретар у Министарству финансија је подсетио да је Србија једна од ретких земаља у региону која током кризе није реаговала повећањем пореза, већ је на нивоу коалиционих партнера у Влади договорено да се троши у оквиру постојећих прихода, тако да је сада на располагању поменутих шест милијарди динара и неће моћи да се троши више од тога.

Ђоковић је објаснио да су та средства настала, јер су министарства и други директни буџетски корисници при планирању расхода за ову годину предвидела средства за инвестиционе радове које, углавном због техничке неприпремљености, вероватно неће бити у стању да реализују.

Државни секретар је напоменуо да је део средстава, који ће бити распоређен током ребаланса, настао и корекцијом прихода, јер се при планирању буџета није рачунало да ће курс бити 105 динара за евро, што се одразило и на цене увозних производа, а самим тим и на приходе од пореза на додату вредност из увоза.

Ђоковић је нагласио да ребаланс буџета ни у ком случају не сме да изађе из дефицита који је договорен са ММФ-ом, који је на консолидованом нивоу, који обухвата и локалне самоуправе, АП Војводину, пензиони и здравствени фонд, 4,8 одсто БДП-а, а на републичком нивоу не сме да буде већи од 3,6 одсто.

Што се тиче кретања примања и издатака буџета од почетка године, Ђоковић је подсетио да су јавни приходи у директној вези са кретањем економске активности, односно боља економска активност утиче да се државни буџет боље пуни.

"Ситуација у другој половини године је боља, оптимистичнија него у прва четири месеца. Економска активност је, вероватно и због лоших временских прилика, била слабија него што се очекивало, међутим, данас се чини да опоравак постоји и у том смислу ће се приходи реализовати на начин који је већ усаглашен са ММФ-ом", закључио је Ђоковић.