Грађани нерадо иду у минус

У Србији има 6 милиона 338 хиљада текућих рачуна. Међутим, само 220 хиљада клијената банака користи дозвољене минусе на рачуну. Грађани се, према мишљењу стручњака, рационално понашају и усклађују потрошњу са својим могућностима.

Банке су одвојиле чак 32 милијарде динара за финансирање минуса по текућим рачунима, али су грађани искористили тек половину те суме.

И узимање чекова у банкама од априла је опало, па су клијенти у априлу подигли 760 хиљада чекова, међутим од тада их је по 10 хиљада месечно мање.

И дисциплина у враћању дугова је све боља, па је кашњење у отплати дуга по текућим рачунима свега 3,5 одсто.

"Коришћење минуса, а посебно недозвољених минуса по текућим рачунима је јако скупо и грађани су свесни тога. Зато треба прибегавати јефтинијим изворима кредитирња, а то су потрошачки и кредити за рефинансирање који уз стамбене кредите једино бележе пораст", рекао је генерални секретар Удружења банака Србије Верољуб Дугалић.

Готовинске позајмице свуда у свету су скупе. У Немачкој су годишње камате на кеш кредите чак 40 одсто. Код нас око тридесет процената. То објашњава опрезност при таквом задуживању, па су грађани у кашњењу при враћању таквих позајмица свега три милијарде динара.

"То није резултат раста стандарда већ раста незапослености и великих напора да се надоместе рате раније узетих кредита", каже Саша Ђоговић, сарадник ИЗИТ-а.

Иако је задуженост физичких лица у порасту, грађани су са девизном штедњом од преко 6 милијарди евра и даље већи инвеститори него дужници.