Српска шљива на танкој грани

Шљива у Србији заузима прво место по засађеној површини и по производњи. Устаљено је мишљење да је ова воћка национални бренд и да је то једна од ствари по којима је Србија позната у свету. Међутим, некадашњег произвођача и извозника број један, свет деценијама не види као колевку "плавог блага".

Поред помоћи државе и покушаја осавремењивања производње и Фестивал шљиве у Осечини један је од начина да јој се врати стари сјај. Изрека "шљива нас је одржала", говори да је она за Србе много више од обичног воћа.

"Зато што је то најзаступљенија воћка овога краја и од ње има доста производа од којих може да се преживљава. На пример, од суве шљиве може да се преживљава, не мора да има хлеба. Ракија је некада служила као анестезија", објаснио је произвођач Жарко Јанчић.

Док су узгајивачи носили опанке, Србија је у свету била позната по шљиви. Данас, у време модерне технологије, једва да учествује на светском тржишту. Наши домаћини кажу да је свет српску шљиву заборавио током санкција, јер је тада извоз стао.

Шљивици су стари и по неколико деценија, а већина произвођача гаји сорте које најчешће служе једној намени. Принос ограничава и то што је веома мали број шљивика у Србији засађених по модерним стандардима, односно по принципу густе садње.

Произвођачи кажу да се шљива мало плаћа и да слабо рађа, па су принуђени да гаје и малине и купине.

Годишње се у Србији произведе око 600.000 тона шљиве, а последњих година готово половина се извезе у Руску федерацију, а друга половина углавном се користи за производњу ракије.

"Министарство пољопривреде снажно подржава подизање нових засада шљиве. Практично свака садница вишегодишњег засада шљиве, која се забоде у земљу, а до десет хектара, финансирана је од стране министарства са 100 посто њене вредности", изјавио је Саша Драгин, министар пољопривреде.

Драгин је додао да су веома значајна и средства која Министарство даје за складиштење овог производа, односно за куповину опреме за сушење, јер је сува шљива наш најважнији извозни бренд.

Са шљивом у сировом стању је другачија ситуација. Ретки су произвођачи, који могу да испуне строге прописе извоза, као што су да су шљиве обране са петељком и да свака гајба има ознаку географског порекла и количине.