Рад на црно као нужност

Према незваничним проценама, између 300.000 и 600.000 радника у Србији ради на црно. Најчешће млади, примаоци социјалне помоћи и запослени који не примају плату. На основу прекршајних казни због рада на црно, прошле године је наплаћено око три милиона и 700.000 евра.

Да би се издржавао, техничар термо технике Слађан Опра каже да је принуђен да ради на црно, шта год да му се понуди.

"Па у принципу имаш дневницу и то ти је то. нисмо добијали маркицу, регрес, топли оброк. Ко то још уплаћује кад радиш на црно. Код нас нема тога, то је прошлост", рекао је Опра.

Приватни сектор, трговина, угоститељство, занатство и грађевина имају највише запослених на црно. Поред неплаћања здравственог и социјалног осигурања, регреса и топлог оброка, злоупотребљавају се и пробни рад и рад на одређено време. Ове године инспектори су после 20.000 надзора поднели око 1.500 прекршајних пријава.

"Када инспекција рада поднесе прекршајне пријаве велики њих се не ефектуира до краја, односно долази до застарелости у прекршајном поступку. Одбацују се прекршајне пријаве па су то проблеми који на одређен начин утичу да се рад на црно појављује у већем броју него што би требало", навео је директор Инспекције рада Радован Ристановић.

Да би успешније сузбијала рад на црно, Инспекција рада тражи измене неких законских решења. Поред осталог, да би спречили неплаћање прековременог рада, тражили су увођење евиденције радника на радном месту, као и то да уговор о раду буде у седишту фирме.