Законом до бољег кредитног рејтинга

У разговорима о ревизији кредитног аранжмана Србије са мисијом Међународног монетарног фонда посебна пажња биће посвећена Закону о фискалној одговорности, који би у септембру требало да буде достављен Скупштини.

Тиме би се створили услови и да се постепено смањују високе камате на кредите, било да се задужујете као физичко лице и фирма, или да зајам узима држава, у земљи или иностранству.

Пре него што нам одобри кредит банка проверава да ли имамо дугове, да ли их редовно отплаћујемо, где радимо и са ким живимо. Процедура је слична и када држава позајмљује паре или инвеститор одлучује где ће да уложи новац. На основу тога утврђује се кредитни рејтинг и премија ризика, која је у ствари део камате којима се инвеститор штити од могућег губитка.

Ћел-Мортен Јонсен из Савета страних инвеститора, сматра да постоји низ ствари које дефинишу Србију као ризичну земљу.

"Једно је буџетски дефицит и владин дуг, што и није тако лоше у односу на друге земље. Када томе додате пословну климу , која је такође део ризика једне земље, на крају стичете утисак о стабилној српској економији. Тренутно сте код неких Агенција за рејтинг, у минусу што значи да постоји релативно висок ризик али не и највиши", каже Јонсен.

Србија има кредитни рејтинг "ББ минус стабилно", а премија ризика је на нивоу на којем је била пре кризе, 400 индексних поена. То значи да је Србији у иностранству задуживање скупље него на пример Мађарској, Бугарској, Турској, Пољској.

Влада очекује да ће усвајање Закона о фискалној одговорности поправити кредитни рејтинг земље.

"Закон о одговорности има задатак да обезбеди да се ниво задужености не отргне контроли и не уђе у неке нивое који после не би могли да се финансирају. Мислим да је закон јако потребан и да ће омогућити стабилност финансија у наредном периоду и побољшати гледање страних инвеститора на привреду наше земље", сматра премијер Мирко Цветковић.

Свако усвајање закона којим се ограничава задуживање државе добродошло је за побољшање кредитног рејтинга али није довољно, сматрају економисти.

"Агенције гледају спремност државе да консолидује јавне расходе, да ли ће бити способна да редукује пензије, да ли ћемо креирати инвестициону климу, да ли држава демонтира способност да сузбија све елементе који утичу на унутрађње пословање, корупција и бирократија", сматра економиста Ђорђе Ђукић.

Пут до бољег кредитног рејтинга земље економисти виде кроз наставак аранжмана са ММФ-ом и после истека важећег договора у априлу наредне године. Велики утицај имала би и одлука Европске уније да Србији да зелено светло за кандидатуру.